Aterom – šta je, simptomi i uklanjanje

Aterom je jedna od najčešćih benignih promena na koži, sa kojom se u hirurškoj praksi svakodnevno susrećemo. Reč je o bezopasnoj, sporo rastućoj cisti koja se najčešće ne primeti dok ne dostigne veličinu koja je vidljiva ili opipljiva, ili dok se ne upali. Iako u najvećem broju slučajeva ne predstavlja zdravstveni rizik, njeno uklanjanje se uvek preporučuje, jer je to promena koja ima direktan kontakt sa spoljnjom sredinom, čime je omogućen prodor baketrija unutar ciste, što dovodi do infekcije.

Šta je aterom

Aterom je potkožna cista ispunjena keratinom, proteinom koji inače čini površinski, rožnati sloj kože. Nastaje kada ćelije spoljašnjeg sloja kože, umesto da se prirodno ljušte i otpadaju, dospeju dublje u kožu i tamo nastave da se dele, formirajući zid ciste koji potom luči keratin u svoju unutrašnjost. U medicinskoj terminologiji, ono što se u narodu najčešće naziva aterom, tačnije se opisuje kao epidermoidna cista.

U svakodnevnom govoru se često koristi i naziv „sebasealna” ili „lojna” cista, mada je taj termin, striktno medicinski gledano, pomalo netačan. Prava sebasealna cista, koja zaista nastaje iz lojne žlezde i sadrži sebum, znatno je ređa. Najveći broj promena koje pacijenti prepoznaju kao aterom u suštini su epidermoidne ciste ispunjene keratinom, a ne sebumom, iako je klinički pristup i način uklanjanja u praksi identičan.

Kako izgleda aterom i gde se najčešće javlja

Aterom se prezentuje kao okrugla, elastično čvrsta, pokretna izraslina neposredno ispod površine kože, promera od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Karakteristično je da je koža iznad njega, uz malo pažljivijeg pregleda, često pokretna u odnosu na samu kvržicu, a kod dela pacijenata se u centru ciste može uočiti i sitna, tamnija tačka - centralna pora, mesto kroz koje je nekada prolazio folikul dlake. Aterom je u neupaljenom stanju bezbolan, a pri pritisku ponekad iz njega može iscureti gusta, sirasta masa neprijatnog mirisa.

Aterom se može javiti na bilo kom delu tela koji poseduje folikule dlake, ali se najčešće javlja na:

Aterom na glavi, skalpu i iza uha

Vlasište (skalp), lice i predeo iza ušiju spadaju među najčešće lokalizacije, upravo zbog velike gustine folikula dlake i lojnih žlezda u ovim regijama. Aterom na glavi često prođe neprimećen duže vreme jer ga prekriva kosa, a otkrije se tek kada poraste ili se upali.

Aterom na vratu i leđima

Vrat i gornji deo leđa su, takođe, izuzetno česta mesta nastanka ateroma, delom zbog izloženosti trenju od odeće i kragni, što može doprineti nadražaju i upali postojeće ciste.

Aterom se ređe, ali i dalje povremeno, javlja i na grudima, uključujući predeo dojke, kao i u preponskoj i glutealnoj regiji. Važno je naglasiti da svaku novouočenu izraslinu na dojci ili testisu, bez obzira na to koliko benigno izgledala, treba proceniti lekar, jer se konačna dijagnoza uvek postavlja kliničkim pregledom, a po potrebi i dodatnom dijagnostikom, a ne samo izgledom kvržice.

Aterom ili lipom - koja je razlika

Pacijenti često nisu sigurni da li je promena koju primete na koži aterom ili lipom, jer se na prvi pogled mogu činiti slično, mada je u pitanju sasvim druga vrsta tkiva:

• aterom je cista ispunjena keratinom, smeštena neposredno ispod površine kože, obično čvršće i elastičnije konzistencije, ponekad sa vidljivim centralnim porom, i tipično je manje pokretna u odnosu na dublje slojeve tkiva,
• lipom je benigni tumor sačinjen od masnog tkiva, smešten nešto dublje, u potkožnom masnom sloju, po pipanju mekši i testast, bez centralne pore, i po pravilu potpuno pokretan u odnosu na kožu iznad njega.

Iako iskusan hirurg u najvećem broju slučajeva može da napravi razliku već na osnovu kliničkog pregleda, konačna i sigurna potvrda vrste promene dobija se patohistološkom analizom tkiva nakon uklanjanja.

Uzroci i faktori rizika za nastanak ateroma

Tačan uzrok nastanka ateroma nije jasan, ali kada analiziramo histološki aterom, to je cista obložena pravim pločasto-slojevitim epitelom (isti tip epitela koji gradi površinski sloj naše kože - epidermis). Ćelije površnog sloja kože se iz nekog razloga (trauma, povreda folikula dlake) implantiraju u dublje slojeve (dermis) i tu nastave da se množe i formiraju kesicu. Faktori koji povećavaju verovatnoću nastanka uključuju:

• period nakon puberteta, kada su lojne žlezde aktivnije,
• prethodnu povredu ili ožiljak na koži,
• sklonost ka aknama i povećanoj aktivnosti lojnih žlezda,
• retke, nasledne sindrome (poput Gardnerovog sindroma), kod kojih se javlja veći broj ateroma istovremeno, na više delova tela.

Aterom se može javiti u bilo kom životnom dobu nakon puberteta, podjednako kod muškaraca i žena.

Da li je aterom opasan?

Aterom je benigna, dobroćudna promena i sam po sebi ne predstavlja opasnost po zdravlje. Ipak, tokom vremena mogu nastati određene komplikacije, zbog kojih se uklanjanje često i preporučuje pre nego što do njih dođe:

• upala – aterom može postati crven, otečen i bolan, čak i bez prisustva infekcije, isključivo usled nadražaja ili delimičnog pucanja zida ciste unutar kože,
• infekcija – upaljeni aterom se može inficirati bakterijama, pri čemu nastaje apsces ispunjen gnojem, koji zahteva hitniju medicinsku intervenciju,
• ruptura – ukoliko aterom pukne, sadržaj ciste se izliva u okolno tkivo, što može izazvati infekciju - furunkul
• maligna transformacija – izuzetno retko, u pojedinačnim opisanim slučajevima (0.01-2% u literaturi),  dugotrajno prisutan aterom može biti povezan sa razvojem kožnog karcinoma, zbog čega se uklonjeno tkivo uvek šalje na patohistološku analizu.

Lekaru se svakako treba obratiti ukoliko aterom naglo raste, postane bolan, crven ili vruć na dodir, počne da luči sadržaj, ili je smešten na mestu koje je izloženo čestom trenju i nadražaju.

Dijagnostika ateroma

Dijagnoza ateroma se u najvećem broju slučajeva postavlja već na osnovu kliničkog pregleda, izgleda i konzistencije same promene. Lekar prilikom pregleda proverava veličinu, pokretljivost, prisustvo centralnog pora i eventualne znake upale, čime u velikoj meri može da razgraniči aterom od lipoma ili neke druge kožne promene. Konačna potvrda dijagnoze dobija se patohistološkom analizom tkiva, koja se rutinski radi nakon svakog hirurškog uklanjanja.

Kod dublje smeštenih ili nejasnih promena, hirurg može preporučiti i ultrazvuk mekih tkiva, kojim se pouzdanije procenjuju sadržaj i dubina promene pre uklanjanja.

Diferencijalna dijagnoza - druge promene koje mogu ličiti na aterom

Nije svaka kvržica na koži aterom. Slično se mogu prezentovati i:

• lipom - benigni tumor masnog tkiva, mekši i dublje smešten, bez centralnog pora,
• fibrom - manja, čvršća, obično tvrđa kožna izraslina, retko upalna,
• uvećan limfni čvor - posebno u predelu vrata, gde je bitno razlikovati ga od ateroma jer zahteva drugačiju procenu,
• preponska kila - kod promena u predelu prepone

Upravo zbog ovih sličnosti, konačnu dijagnozu uvek treba prepustiti hirurgu, koji na osnovu pregleda, a po potrebi i dodatne dijagnostike, razlikuje aterom od ovih i drugih promena.

Uklanjanje ateroma

Uklanjanje ateroma je jednostavna, ambulantna hirurška intervencija koja se izvodi u lokalnoj anesteziji, bez potrebe za bolničkim zadržavanjem. Standardni i najpouzdaniji pristup je hirurška ekscizija, kojom se aterom u potpunosti odstranjuje zajedno sa svojom kapsulom, kroz mali rez na koži. Upravo je potpuno uklanjanje cele kapsule ključno, jer u slučaju da deo zida ciste ostane u koži, aterom se sa velikom verovatnoćom ponovo formira na istom mestu.

Kod upaljenog ili inficiranog ateroma pristup je nešto drugačiji. Definitivno uklanjanje se u tom slučaju često privremeno odlaže, jer je usled zapaljenja kapsula čvrsto prilepljena za okolno tkivo i teško ju je u celosti ukloniti. Prvo se, prema proceni hirurga, saniraju znaci upale ili infekcije, najčešće incizijom i drenažom nakupljenog sadržaja radi trenutnog olakšanja, a definitivno hirurško uklanjanje kapsule se planira kada se zapaljenje potpuno povuče. Obično se sačeka da prođe 6-8 nedelja nakon incizije abscesa,

Nakon uklanjanja, tkivo se rutinski šalje na patohistološku analizu, čime se sa sigurnošću potvrđuje da je reč o benignoj promeni, epidermalnoj cisti.

Oporavak posle uklanjanja ateroma

Oporavak nakon uklanjanja ateroma je po pravilu brz i jednostavan. Pacijent kući odlazi isti dan, a manja rana se zatvara sa nekoliko šavova, koji se skidaju posle otprilike jedne do dve nedelje, u zavisnosti od regije. U prvim danima se preporučuje izbegavanje intenzivnijeg fizičkog naprezanja i direktnog trenja ili pritiska na mesto reza, kako bi rana nesmetano zarasla, dok se svakodnevne aktivnosti mogu nastaviti već narednog dana.

Cena uklanjanja ateroma

Cena uklanjanja ateroma zavisi od veličine promene, tačne lokalizacije, kao i od toga da li je cista u trenutku pregleda upaljena ili inficirana, što može zahtevati dodatnu intervenciju pre definitivnog uklanjanja. Konačnu cenu određuje hirurg nakon pregleda.

Aterom je čest, benigni nalaz koji ne mora odmah da zabrine, ali koji je najbolje proceniti kod hirurga, posebno ako raste, smeta ili se upali.

Zakažite pregled i bezbedno uklonite aterom.

Sadržaj je isključivo informativan i ne predstavlja medicinsku dijagnozu. Za procenu vašeg stanja neophodno je lekarsko mišljenje specijaliste.