Polipi na debelom crevu – simptomi, uzroci i kada je potrebna kolonoskopija

Polipi na debelom crevu su izrasline koje nastaju na sluzokoži debelog creva ili rektuma. Veoma su česti, pogotovo posle pedesete godine života, kada se javljaju kod svake četvrte osobe. Najveći broj polipa je  bezopasn. Problem je što se u početku razvijaju potpuno bez simptoma, a kod određenog broja pacijenata mogu tokom više godina prerasti u karcinom debelog creva. Upravo zato je rano otkrivanje,  kolonoskopski, najvažniji korak u prevenciji.

Saznajte više o samom pregledu na stranici kolonoskopija, a o pripremi za pregled na stranici priprema za kolonoskopiju.

Šta su polipi na debelom crevu

Polip na debelom crevu predstavlja benignu (dobroćudnu) tumorsku tvorevinu koja nastaje na sluzokoži debelog creva i strči u lumen creva. U osnovi nastanka je poremećaj u regulaciji obnavljanja ćelija sluzokože: umesto uredne zamene istrošenih ćelija, dolazi do njihovog prekomernog umnožavanja, što dovodi do formiranja izrasline.

Polipi su mali i potpuno bezopasni, ali  određeni tipovi polipa, a posebno veliki polipi, mogu tokom godina prerasti u maligni tumor.

Dele se na neneoplastične (obično bezopasne, retko prerastaju u rak) i neoplastične (imaju stvarni potencijal da postanu maligni). Upravo ova podela određuje da li je polip potrebno samo ukloniti i pratiti na nekoliko godina , ili kod ovih drugih na godinu dana uz prethodno obeležavanje mesta uklanjanja  polipa na debelom crevu (tetovaža debelog creva).

Vrste polipa na debelom crevu

Prema tipu tkiva iz kog nastaju, razlikuje se nekoliko vrsta polipa:

• Hiperplastični polipi – najčešći tip, uglavnom mali, javljaju se pretežno u donjem delu debelog creva i rektumu i gotovo nikada ne prerastaju u rak.

• inflamatorni polipi (pseudopolipi) – nastaju kao posledica hronične upale sluzokože, najčešće kod ulceroznog kolitisa ili Kronove bolesti; sami po sebi ne postaju maligni, ali ukazuju na dugotrajnu upalu creva.

• Hamartomatozni (juvenilni) polipi – ređi tip, sastavljeni od neorganizovanog tkiva; pojedinačni su i uglavnom bezopasan, dok veći broj polipa ovog tipa nosi povećan rizik. Tipičan je kod dece ili mlađih osoba.

• Adenomatozni polipi (adenomi) – najznačajniji tip zbog rizika od maligniteta; dele se na tubularne (najčešći, oko 65 do 80% adenoma, najmanji rizik), tubulovilozne (oko 10 do 25%, umeren rizik) i vilozne adenome (5 do 10%, najveći rizik od maligne transformacije, posebno kod većih polipa),

• Nazubljeni (serrated) polipi – posebna grupa koja prati sopstveni put ka razvoju karcinoma i, prema literaturi, učestvuje u nastanku 15 do 30% svih karcinoma debelog creva; obuhvataju sesilne nazubljene lezije, koje se češće javljaju u desnom delu debelog creva i teže se uočavaju tokom kolonoskopije, i tradicionalne nazubljene adenome.

Zbog mogućeg rizika prerastanja polipa u maligni tumor riziku, svaki uklonjeni polip se obavezno šalje na histopatološku analizu.

Kako izgledaju polipi – oblik, veličina i klasifikacija

Polipi se međusobno razlikuju po obliku i veličini, što direktno utiče na način na koji se uklanjaju.

Prema obliku:

• peteljkasti (pedunlarni) polipi – imaju „glavu” i tanju „dršku”, nalik gljivi,

• sesilni polipi – nemaju dršku, ravni su i imaju širu osnovu, zbog čega ih je ponekad teže potpuno ukloniti.

Prema veličini, u medicinskoj praksi se često koristi sledeća podela:

• sitni polipi – manji od 6 mm,

• mali polipi – od 6 do 9 mm,

• veći polipi – preko 9 mm, a mogu dostići i nekoliko centimetara.

Veličina, oblik, tip tkiva i tačna lokalizacija polipa zajedno određuju rizik i biraju metodu uklanjanja.

Rizik od maligniteta – da li polipi prerastaju u rak

Većina polipa na debelom crevu je dobroćudna i nikada ne postane rak. Ipak, gotovo svi karcinomi debelog creva potiču upravo iz polipa, a taj proces obično traje više godina, što ostavlja dovoljno vremena da se polip otkrije i ukloni pre nego što postane opasan.

Prema dostupnim medicinskim podacima, adenomatozni polipi su u osnovi oko 75% svih karcinoma debelog creva, i čine oko 80% svih polipa koji se uopšte otkriju. Ipak, samo mali procenat, oko 5% adenoma, zaista postane maligan, a procenjuje se da prosečan polip srednje veličine ima oko 8% rizika da postane karcinom u narednih 10 godina. Uklanjanje neoplastičnih polipa smanjuje rizik od karcinoma debelog creva za oko 80%, što je i osnovni razlog zašto se svaki otkriveni polip po pravilu odmah uklanja.

Rizik od maligniteta je veći kada:

• polip ima veće dimenzije, naročito preko 10 mm,

• pripada adenomatoznom ili nazubljenom (serrated) tipu, posebno viloznom ili tubuloviloznom,

• postoji veći broj polipa, naročito više od tri,

• polip je lokalizovan u desnom delu debelog creva (odnosi se pre svega na sesilne nazubljene lezije),

• postoji porodična istorija polipa ili raka debelog creva.

Zato se svaki polip koji se otkrije tokom kolonoskopije po pravilu odmah uklanja i šalje na analizu, umesto da se samo posmatra.

Gde se najčešće nalaze polipi

Polipi mogu nastati bilo gde u debelom crevu i rektumu, ali postoji određena pravilnost u rasporedu. Hiperplastični polipi su najčešći u donjem, levom delu debelog creva i u rektumu, dok se sesilne nazubljene lezije, koje nose viši rizik, češće nalaze u desnom, gornjem delu debelog creva, gde ih je tokom pregleda i teže uočiti. Upravo zbog ove raspodele, tokom kolonoskopije se pažljivo pregleda celo debelo crevo, od završnog dela tankog creva do analnog kanala.

Pravovremen pregled kod proktologa može sprečiti ozbiljnije probleme.

Simptomi polipa na debelom crevu 

U najvećem broju slučajeva polipi ne izazivaju nikakve simptome, što je i osnovni razlog zašto se preporučuju redovni preventivni pregledi umesto čekanja na tegobe. Kada se simptomi ipak jave, obično je reč o većim polipima, i mogu uključivati:

• krv u stolici, vidljivu kao svetlocrvena krv ili kao promena boje stolice,

• prisustvo sluzi u stolici,

• promene u pražnjenju creva, odnosno proliv ili zatvor koji traje duže od nedelju dana,

• bol u stomaku ili grčeve, naročito ukoliko veći polip delimično zatvara crevo,

• Anemija zbog nedostatka gvožđa,  kao posledica dugotrajnog, sporog i neprimetnog krvarenja, koja se ispoljava umorom i slabošću,

• Nenamerni gubitak telesne težine.

Važno je naglasiti da odsustvo simptoma ne znači da polipi ne postoje. Ukoliko primetite krv ili sluz u stolici duže od tri nedelje, promenu u navikama pražnjenja creva ili gubitak težine bez razloga, obratite se lekaru. Obilno krvarenje iz creva zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Uzroci i faktori rizika za nastanak polipa

Tačan uzrok nastanka polipa nije uvek poznat, ali u osnovi leži genetska promena u ćelijama sluzokože debelog creva koja poremeti njihovu urednu obnovu, zbog čega dolazi do nekontrolisanog umnožavanja i formiranja izrasline. Kod manjeg broja pacijenata ova sklonost je nasledna, dok je kod većine reč o slučajnim promenama na koje utiče kombinacija genetike i faktora sredine.

Rizik za nastanak polipa povećavaju:

• starost preko 45 do 50 godina,

• porodična istorija polipa ili raka debelog creva,

• hronične upalne bolesti creva, poput ulceroznog kolitisa ili Kronove bolesti,

• nepravilna ishrana, sa malo vlakana i mnogo crvenog mesa i masnoća,

• gojaznost i nedovoljna fizička aktivnost,

• pušenje i prekomerna upotreba alkohola,

• šećerna bolest tipa 2, koja prema dostupnim podacima povećava rizik od polipa i do 50%.

Dijagnostika polipa na debelom crevu

Polipi se u ogromnoj većini slučajeva ne mogu otkriti bez odgovarajućeg pregleda, jer ne daju simptome. Zato dijagnostika počinje redovnim, preventivnim pregledima, a ne čekanjem tegoba.

Kolonoskopija 

Kolonoskopija predstavlja zlatni standard u otkrivanju polipa, jer lekaru omogućava direktan uvid u celokupnu sluzokožu debelog creva pomoću tankog, fleksibilnog instrumenta sa kamerom. Najveća prednost ove metode leži u tome što se otkriveni polip, ukoliko je dovoljno mali i nalaz to dozvoljava, po pravilu odmah uklanja u okviru istog pregleda, čime se dijagnostika i terapija spajaju u jedinstven postupak. Sam pregled se izvodi u analgosedaciji, pa je za pacijenta potpuno bezbolan.

Test na skriveno krvarenje u stolici (FOB/FIT test)

FOB, odnosno FIT test, otkriva prisustvo krvi u stolici koja nije vidljiva golim okom. Pozitivan nalaz može ukazivati na polipe ili rak debelog creva, ali test sam po sebi ne postavlja dijagnozu, već predstavlja signal da je potrebna kolonoskopija. Test ima ograničenu osetljivost za manje polipe, jer oni ređe krvare, dok je verovatnoća pozitivnog nalaza veća kod polipa preko 2 cm.

CT kolonografija

CT kolonografija je snimanje debelog creva pomoću kompjuterizovane tomografije, koje daje trodimenzionalni prikaz sluzokože. Koristi se kao alternativa kod pacijenata koji iz određenih razloga ne mogu da urade klasičnu kolonoskopiju. Njena osnovna ograničenost je što tokom ove metode nije moguće ukloniti polip niti uzeti uzorak tkiva, pa se u slučaju otkrivenih promena ipak mora zakazati kolonoskopija.

Metode uklanjanja polipa 

Polipektomija je postupak uklanjanja polipa i predstavlja osnovni i najefikasniji vid lečenja. U najvećem broju slučajeva izvodi se tokom same kolonoskopije, endoskopskim putem, bez ikakvog reza na koži. Izbor tehnike zavisi od veličine, oblika i tačne lokalizacije polipa.

Kolonoskopska polipektomija

Najveći broj polipa uklanja se odmah tokom kolonoskopije. U zavisnosti od veličine, oblika i lokalizacije polipa, lekar bira odgovarajuću tehniku: sitniji polipi se jednostavno uhvate i odstrane posebnim kleštima ili tankom žičanom omčom, dok se kod većih ili ravnijih (sesilnih) polipa primenjuju naprednije endoskopske tehnike, koje uključuju i ubrizgavanje tečnosti ispod polipa radi bezbednijeg i potpunijeg odstranjivanja. Odstranjeno tkivo se u svim slučajevima šalje na histopatološku analizu.

Laparoskopska operacija polipa na debelom crevu

Najveći broj polipa, i manjih i većih, uspešno se uklanja endoskopski, tokom same kolonoskopije, jednom od prethodno opisanih tehnika. Ipak, kod određenog broja pacijenata polip ne može bezbedno da se ukloni ovim putem. To je slučaj kada je polip veoma velik, kada ima široku sesilnu osnovu koja zahvata veći deo obima creva, kada je smešten na mestu koje otežava bezbedan pristup, ili kada postoji sumnja da prodire dublje u zid creva.

U takvoj situaciji, lekar tokom kolonoskopije markira, odnosno tetovira, mesto polipa posebnim, biološki neškodljivim mastilom, kako bi ta lokacija mogla precizno da se pronađe tokom kasnije operacije. Uklanjanje se zatim planira laparoskopskim putem, kroz nekoliko malih rezova na trbušnom zidu, čime se odstranjuje deo debelog creva koji nosi polip. Ovakav pristup nosi znatno kraći period oporavka i manje postoperativne tegobe u odnosu na klasičnu, otvorenu operaciju. Odluka o vrsti i obimu zahvata donosi se individualno, nakon detaljne procene nalaza kolonoskopije i, po potrebi, dodatnih snimanja.

Saznajte više o samom zahvatu na stranici operacija debelog creva i rektuma.

Kontrole nakon uklanjanja polipa – koliko često je potrebna nova kolonoskopija

Dinamika kontrolnih pregleda zavisi isključivo od nalaza histopatološke analize, odnosno od tipa, broja i veličine uklonjenih polipa, i uvek je individualna odluka lekara. Kao opšta smernica u medicinskoj literaturi:

• pacijenti bez ijednog polipa ili sa isključivo hiperplastičnim polipima spadaju u nisko rizičnu grupu,

• pacijenti sa jednim ili dva manja tubularna adenoma, bez znakova visokog rizika, obično se kontrolišu u dužim intervalima,

• pacijenti sa tri ili više adenoma, ili sa polipom koji pokazuje znake visokog rizika (veličinu preko 1 cm, viloznu komponentu ili visok stepen displazije), zahtevaju znatno ranju kontrolu, obično već za tri godine.

Budući da se novi polipi mogu javiti i kod pacijenata koji su ih već jednom imali, redovne kontrole ostaju najvažniji način da se rizik drži pod nadzorom. Tačan interval za vašu narednu kolonoskopiju uvek određuje lekar na osnovu histopatološkog nalaza i vaše lične i porodične anamneze.

Prevencija – kako smanjiti rizik od nastanka polipa

Iako se genetska sklonost ka nastanku polipa ne može promeniti, na deo faktora rizika moguće je uticati promenom životnih navika:

• povećati unos voća, povrća i namirnica bogatih vlaknima,

• smanjiti unos crvenog i prerađenog mesa i zasićenih masti,

• prestati sa pušenjem,

• ograničiti unos alkohola,

• održavati zdravu telesnu težinu i redovnu fizičku aktivnost.

Redovni preventivni pregledi i dalje ostaju najvažniji, pojedinačni korak u prevenciji, jer nijedna promena navika ne može u potpunosti zameniti redovnu kolonoskopiju.

Oporavak posle skidanja polipa na debelom crevu

Polipektomija tokom kolonoskopije izvodi se u analgosedaciji, tako da je sam postupak potpuno bezbolan. Zahvat se najčešće obavlja ambulantno, u toku jednog dana, bez potrebe za bolničkim zadržavanjem, osim kod obimnijih, laparoskopskih intervencija.

Nakon pregleda je uobičajeno osećati blagu nadutost, usled vazduha koji se tokom kolonoskopije uvodi u crevo radi bolje preglednosti, kao i eventualno malu količinu krvi u stolici prvog dana. Zbog dejstva sedacije, ne preporučuje se samostalno upravljanje vozilom istog dana, pa je poželjno da vas neko doprati kući.

Ukoliko se pojavi obilno krvarenje, jak bol u trbuhu, povišena telesna temperatura ili osećaj čvrstog, nadutog stomaka koji ne prolazi, neophodno je odmah se javiti lekaru.

Oporavak posle laparoskopske operacije polipa, kada je ona neophodna, nešto je duži u odnosu na endoskopsko uklanjanje, ali i dalje znatno kraći nego kod klasičnog, otvorenog hirurškog pristupa, zahvaljujući manjim rezovima i manjoj traumi tkiva.

Ishrana posle skidanja polipa na debelom crevu

Nakon polipektomije, creva je potrebno kratko rasteretiti kako bi se sluzokoža na mestu odstranjenog polipa nesmetano zalečila. U prvim satima po pregledu preporučuje se lakša, tečna ili kašasta ishrana, uz izbegavanje začinjene, masne i pržene hrane, gaziranih pića i alkohola. Postepeno, u narednim danima, ishrana se vraća na uobičajen režim, uz dovoljan unos tečnosti i vlakana radi urednog pražnjenja creva bez naprezanja.

Tačne preporuke uvek zavise od veličine i broja uklonjenih polipa, primenjene tehnike i individualne procene lekara, pa ćete konkretna uputstva o ishrani i eventualnim ograničenjima dobiti neposredno posle intervencije, prilagođena vašem nalazu.

Cena operacije polipa na debelom crevu

Cena uklanjanja polipa zavisi od primenjene tehnike, veličine i broja polipa, kao i od toga da li se radi o endoskopskom uklanjanju tokom kolonoskopije ili o laparoskopskoj operaciji. Konačnu cenu uvek određuje lekar nakon uvida u nalaz.

Ko uklanja polipe na debelom crevu u našoj bolnici?