Karcinom štitne žlezde - simptomi, tipovi i lečenje

Otkriti čvorić na vratu ili čuti reč "karcinom" od lekara je trenutak koji čoveku zaustavi dah, bez obzira na to šta struka zna o ishodu. Zato pre svega želimo da kažemo jednu stvar jasno: karcinom štitne žlezde spada među najizlečivije oblike raka danas poznate medicini, a put od sumnje do jasnog plana lečenja ne mora biti dug niti nejasan. Ovaj tekst je tu da vam pomogne da razumete o čemu je zapravo reč, korak po korak.

Šta je karcinom štitne žlezde?

Karcinom štitne žlezde je maligna promena koja nastaje kada se ćelije štitne žlezde nekontrolisano menjaju i dele, formirajući tumor koji, za razliku od benignog čvora, ima sposobnost da razori okolno tkivo i da se, ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, proširi i na druge delove tela. Štitna žlezda je mala žlezda u obliku leptira u osnovi vrata, koja proizvodi hormone zadužene za to kako telo koristi energiju, kao i za regulaciju telesne temperature, krvnog pritiska i rada srca, pa upravo zato promene na njoj mogu uticati na čitav niz telesnih funkcija.

Faktori rizika za karcinom štitne žlezde

Žene tri puta češće obolevaju od karcinoma štitne žlezde nego muškarci, a bolest je učestalija kod žena u 40-im i 50-im godinama, dok se kod muškaraca javlja nešto kasnije, u 60-im i 70-im godinama. Dodatni faktori rizika uključuju: 

• porodičnu istoriju karcinoma štitne žlezde 

• nasledne sindrome poput MEN2A, MEN2B, Kaudenovog sindroma ili porodične adenomatozne polipoze 

• gojaznost 

• nizak unos joda 

• prethodnu radioterapiju u predelu glave i vrata, posebno u detinjstvu 

• izloženost radioaktivnom zračenju usled nuklearnog oružja ili akcidenta u nuklearnoj elektrani 

Kada je reč o ishrani, veza je uglavnom indirektna i tiče se joda, jer nizak unos joda spada u prepoznate faktore rizika, pa je uravnotežen unos ovog minerala (putem jodirane soli i morske hrane) razumna mera predostrožnosti, iako sama ishrana ne može ni izazvati ni sprečiti bolest. 

Koliko je čest karcinom štitne žlezde i da li je izlečiv?

U Evropi se godišnje dijagnostikuje prosečno oko 6 slučajeva karcinoma štitne žlezde na svakih 100.000 stanovnika, a bolest je u velikoj većini slučajeva izlečiva. Odgovor na pitanje da li je rak štitne žlezde izlečiv je, u velikoj većini slučajeva, da. Petogodišnja stopa preživljavanja za karcinom štitne žlezde prelazi 98%, što znači da je izgled za dug život skoro isti kao kod osobe koja tu bolest nema, a bolest najčešće ostaje u remisiji. Ipak, ovaj procenat je prosek, i on dodatno zavisi od toga o kom tipu karcinoma je reč, o čemu detaljnije govorimo u nastavku teksta. 

Simptomi karcinoma štitne žlezde

Prvi znak karcinoma štitne žlezde je najčešće bezbolan čvorić na vratu, poznat kao čvor štitne žlezde. Ipak, ne treba paničiti ukoliko ga napipate, jer se samo 1 od 10 čvorova na štitnoj žlezdi na kraju pokaže kao karcinom. 

Većina karcinoma štitne žlezde uopšte ne izaziva simptome i često se otkrije slučajno, tokom pregleda ili snimanja koje se rade iz sasvim drugog razloga. Kada se simptomi jave, mogu uključivati: 

• oticanje vrata ili uvećane limfne čvorove 

• promuklost glasa 

• otežano disanje ili gutanje 

Tipovi karcinoma štitne žlezde

Papilarni karcinom (najčešći tip)

Do 90% karcinoma štitne žlezde je papilarnog tipa. Ovaj tip raste sporo, i iako se često širi na limfne čvorove vrata, bolest izuzetno dobro reaguje na lečenje. Papilarni karcinom je visoko izlečiv i retko fatalan. 

Folikularni i onkocitni karcinom

Folikularni karcinom čini do 15% karcinoma štitne žlezde, a sklon je širenju na kosti i organe poput pluća, zbog čega je metastatski oblik ove bolesti nešto zahtevniji za lečenje. Onkocitni karcinom je redak podtip koji čini između 3% i 5% svih karcinoma štitne žlezde, sklon je bržem širenju od papilarnog ili folikularnog tipa i teže se leči. 

Medularni karcinom - specifični simptomi

Manje od 5% karcinoma štitne žlezde je medularnog tipa, a čak četvrtina obolelih ima porodičnu istoriju ove bolesti, najčešće usled naslednog genetskog poremećaja. Medularni karcinom nastaje iz posebnih ćelija štitne žlezde koje luče hormon kalcitonin, pa se, pored uobičajenog bezbolnog čvorića na vratu, u uznapredovalim slučajevima mogu javiti i specifični simptomi izazvani viškom ovog hormona: hronična dijareja i nagli talasi crvenila i toplote u predelu lica, slično simptomima koji se viđaju kod nekih drugih hormonski aktivnih tumora. Upravo zbog ove hormonske komponente, kod sumnje na medularni tip, uz standardnu dijagnostiku se dodatno proverava i nivo kalcitonina u krvi. 

Anaplastični karcinom - najagresivniji tip

Anaplastični karcinom je najagresivniji od svih karcinoma štitne žlezde. Ovaj redak tip čini oko 2% svih dijagnoza karcinoma štitne žlezde, ali spada u jedne od najagresivnijih karcinoma u ljudskoj populaciji.

Dijagnostika i krvna slika

Dijagnostika karcinoma štitne žlezde uključuje nekoliko koraka:

• Palpacija i ultrazvuk vrata

• Kompletan tiroidni status: hormoni štitne žlezde, kojim se proverava da li žlezda ispravno funkcioniše, nivo antitela, tumor markeri (kalcitonin, tireoglobulin, PTH) 

• biopsiju tankom iglom sumnjive promene na štitnoj žlezdi

• slikovne preglede poput ultrazvuka, snimanja radioaktivnim jodom, CT i PET snimanja, koji otkrivaju karcinom i njegovo eventualno širenje 

Jedna od čestih nedoumica pacijenata tiče se krvne slike, odnosno da li hormoni štitne žlezde moraju biti poremećeni ako postoji karcinom. Odgovor je da karcinom obično ne utiče na hormonsku funkciju štitne žlezde, zbog čega nalazi hormona u krvi mogu biti sasvim uredni čak i kada je karcinom prisutan. Upravo zato se dijagnoza ne zasniva na hormonskoj analizi, već prevashodno na biopsiji sumnjive promene. 

Stadijumi karcinoma štitne žlezde

Stadijumi karcinoma štitne žlezde kreću se od 1 do 4, u zavisnosti da li i gde se širi bolest. Ćelije karcinoma se obično prvo šire na okolne strukture i limfne čvorove, a zatim na udaljenije limfne čvorove, organe i kosti.

Kada je reč o tome gde karcinom štitne žlezde najčešće metastazira, obrazac zavisi od tipa: papilarni karcinom se najčešće širi na limfne čvorove vrata, folikularni je sklon širenju na kosti i pluća, dok medularni i anaplastični tip nose veći rizik širenja na udaljenije organe poput jetre i pluća, u uznapredovalim stadijumima. 

Lečenje karcinoma štitne žlezde

Operacija štitne žlezde je osnovni i najčešći vid lečenja karcinoma štitne žlezde, i to važi za veliku većinu pacijenata, bez obzira na tip bolesti. Ono što se razlikuje od pacijenta do pacijenta jeste obim same operacije, a hirurg tu odluku donosi na osnovu veličine tumora, njegovog položaja, tipa karcinoma i toga da li je zahvaćeno samo tkivo žlezde ili i limfni čvorovi. 

Lobektomija

Lobektomija podrazumeva uklanjanje samo obolelog režnja štitne žlezde, dok se drugi, zdravi režanj u potpunosti zadržava. Ovaj pristup se razmatra kod manjih, jasno ograničenih tumora, tipično kod ranog papilarnog karcinoma bez znakova širenja na limfne čvorove ili okolno tkivo. Prednost lobektomije je što preostali, zdravi deo žlezde često može samostalno da preuzme hormonsku funkciju, pa pacijent u jednom broju slučajeva ne mora doživotno da uzima nadoknadu hormona štitne žlezde, za razliku od pacijenata kojima je uklonjena cela žlezda. Zbog ovoga je lobektomija, kad god je medicinski opravdana, pristup koji nosi manje dugoročnih promena u svakodnevnom životu pacijenta.

Totalna tiroidektomija

Totalna tiroidektomija podrazumeva potpuno uklanjanje štitne žlezde, oba režnja i centralnog dela (istmusa) koji ih povezuje. Ovaj, opsežniji pristup bira se kod većih tumora, kada je bolest prisutna u oba režnja žlezde, kod agresivnijih tipova poput medularnog i anaplastičnog karcinoma, ili kada postoji sumnja na širenje van same žlezde. Kod medularnog karcinoma, totalna tiroidektomija sa disekcijom vratnih limfnih čvorova predstavlja jedini potencijalno vid lečenja, što ovaj obimniji pristup kod ovog tipa čini standardom, a ne izuzetkom. 

Nakon operacije, sledeći korak zavisi od tipa i stadijuma bolesti, ne dobija svaki pacijent svaku terapiju:

• Terapija radioaktivnim jodom se primenjuje najčešće nakon totalne tiroidektomije kod papilarnog i folikularnog karcinoma, posebno ukoliko postoji rizik da su maligne ćelije ostale u organizmu ili se proširile na limfne čvorove. Pacijent proguta kapsulu ili tečnost sa radioaktivnim jodom, koju apsorbuje isključivo preostalo tkivo štitne žlezde, čime se uništavaju eventualno zaostale ćelije. Ova terapija se ne koristi kod medularnog i anaplastičnog tipa, jer ove ćelije ne apsorbuju jod na isti način. 

• Radioterapija spoljašnjim zracima se koristi kod tumora koji ne mogu da apsorbuju radioaktivni jod, što je čest slučaj kod medularnog i anaplastičnog karcinoma, ili kada bolest nije moguće u potpunosti hirurški odstraniti.

• Hormonska terapija (nadoknada hormona štitne žlezde) uvodi se posle svake operacije kojom je uklonjen veći deo ili cela žlezda, i ima dvostruku ulogu, nadoknađuje hormone koje telo više ne proizvodi, a istovremeno sprečava rast eventualnog preostalog tkiva, smanjujući rizik od povratka bolesti.

• Ciljana terapija se uvodi kod agresivnijih ili uznapredovalih oblika bolesti, najčešće kod anaplastičnog karcinoma ili metastatskog medularnog karcinoma koji ne reaguju na standardne pristupe, a deluje na specifične genetske promene u samim kancerskim ćelijama.

• Hemoterapija se kod karcinoma štitne žlezde retko koristi kao prva linija lečenja, ali kod anaplastičnog tipa, koji se ubraja među najagresivnije oblike raka uopšte, često se kombinuje sa hirurgijom i radioterapijom u okviru takozvanog multimodalnog pristupa, jer nijedna terapija sama po sebi ne daje zadovoljavajuće rezultate kod ovog tipa. 

Nakon operacije ili radioterapije štitne žlezde, najčešće je potrebna doživotna nadoknada hormona štitne žlezde, sintetičkim preparatima poput levotiroksina. Ovo nije znak da nešto nije uspelo, već očekivan i trajan deo života nakon operacije, s obzirom na to da telo više nema (ili ima smanjeno) tkivo koje bi ove hormone samo proizvodilo. 

Bolest se, srećom, retko vraća nakon lečenja, kod papilarnog karcinoma, najčešćeg tipa, samo 2 od 10 slučajeva doživi recidiv, ali se zato kontrolni pregledi, uz redovnu kontrolu hormona i, po potrebi, ultrazvuk vrata, nastavljaju i posle završenog lečenja, kako bi se svaki eventualni povratak bolesti otkrio na vreme. 

Cena operacije karcinoma štitne žlezde

Cena zavisi od tipa i obima operacije, kao i od eventualne potrebe za dodatnom terapijom, tačan iznos se određuje nakon pregleda i kompletirane dijagnostike. Možete pogledati cenovnik. 

Ko operiše karcinom štitne žlezde u Hirurgiji dr Drašković?

Operaciju štitne žlezde u Hirurgiji dr Drašković obavlja stručan tim hirurga, koji nakon kompletirane dijagnostike, uključujući biopsiju i po potrebi dodatna snimanja, predlaže pacijentu najbolji dalji korak, bilo da je reč o praćenju čvorića, delimičnom ili potpunom uklanjanju štitne žlezde.

• doc. dr Merima Goran (Institut za onkologiju KCS)

• dr sci. med. Milan Kocić (Institut za onkologiju KCS)

• Ass dr sc med. Zorka Inić

• prof. dr Milan Žegarac

Zakažite pregled kod tima Hirurgije dr Drašković i rasčistite dileme na vreme.