Karcinom dojke - simptomi, tipovi i lečenje

Karcinom dojke je maligna bolest dojke i nastaje kada se ćelije u tkivu dojke nekontrolisano menjaju i dele, formirajući tumor. U 2024. godini je globalno dijagnostikovano oko 2,4 miliona novih slučajeva karcinoma dojke, a bolest je bila najčešći tip raka kod žena u 164 od 186 zemalja sveta. 

Koliko je čest ovaj rak?

Ženski pol je najsnažniji faktor rizika, oko 99% karcinoma dojke javlja se kod žena, dok se 0,5% do 1% javlja kod muškaraca. Približno 80% karcinoma dojke razvija se kod žena koje nemaju nijedan poznat faktor rizika osim pola i godina starosti preko 40. Ovaj podatak je važan jer pokazuje da odsustvo porodične istorije bolesti ne znači i odsustvo rizika, zbog čega je uuredovan pregled preporučen svim ženama, ne samo onima sa opterećenom porodičnom anamnezom. 

Simptomi karcinoma dojke

Karcinom dojke u ranoj fazi vrlo često ne izaziva nikakve tegobe, što je i glavni razlog zašto se preventivni pregledi dojki toliko naglašavaju. Kada se simptomi jave, mogu uključivati:

• promenu veličine, oblika ili konture dojke 

• čvorić ili zadebljanje, koje može biti različite veličine

• zadebljanje u dojci ili pazuhu koje ostaje prisutno tokom celog menstrualnog ciklusa 

• promenu na koži dojke ili bradavice, koja može izgledati uvučeno, naborano, kao kora od pomorandže ili crvenilo 

• iscedak iz bradavice, bistar ili sa tragovima krvi 

Najčešći znak invazivnog duktalnog karcinoma jeste novi, potpuno bezbolan čvorić u dojci, zbog čega odsustvo bola nikada ne treba tumačiti kao znak da je promena bezopasna. 

Važno je naglasiti da veliki broj čvorića u dojci nije maligan. Najčešći uzrok opipljivog čvorića kod mlađih žena je fibroadenom dojke, benigna i bezopasna promena. Razliku između benignog i malignog nalaza može sa sigurnošću utvrditi jedino lekar, zbog čega svaku promenu treba proveriti, a ne samostalno tumačiti.

Faktori rizika za karcinom dojke

Ne postoji jedan uzrok karcinoma dojke, već kombinacija faktora koji povećavaju verovatnoću oboljevanja:

• starost preko 55 godina 

• porodična istorija karcinoma dojke kod roditelja, sestara ili dece 

• nasleđene genetske mutacije, najčešće u genima BRCA1 i BRCA2, koje su odgovorne za do 15% slučajeva 

• pušenje 

• konzumiranje alkohola 

• gojaznost 

• prethodnu radioterapiju, posebno u predelu grudnog koša, vrata ili glave 

• hormonsku terapiju u menopauzi 

Kada je reč o ishrani, direktna veza sa određenom namirnicom nije naučno utvrđena, ali održavanje normalne telesne težine i ishrana bogata povrćem, voćem, mlečnim proizvodima bogatim kalcijumom i nemasnim proteinima, uz ograničavanje crvenog i prerađenog mesa, povezuju se sa nešto nižim rizikom. 

Histološki tipovi karcinoma dojke

Duktalni karcinom dojke (najčešći tip)

Duktalni karcinom nastaje u ćelijama koje oblažu mlečne kanale dojke. Invazivni duktalni karcinom čini oko 70% do 80% svih karcinoma dojke, što ga čini daleko najzastupljenijim tipom. Kada je karcinom "invazivan", to znači da je probio bazalnu membranu epitela, za razliku od duktalnog karcinoma in situ (DCIS), koji nije probio bazalnu membranu (intraepitelna lezija) i smatra se najranijim, neinvazivnim oblikom bolesti.

Lobularni karcinom dojke

Lobularni karcinom nastaje u žlezdama koje proizvode mleko (lobulima), a ne u kanalima. Čini oko 10% svih invazivnih karcinoma dojke, čime je drugi najčešći tip nakon duktalnog. Klinički se često otkriva teže od duktalnog, jer raste difuzno kroz tkivo umesto da formira jasno opipljiv čvor, zbog čega je kod ovog tipa dodatna slikovna dijagnostika (ultrazvuk, MR dojke) često od posebnog značaja. 

Papilarni karcinom dojke je još jedan redak podtip, koji nastaje u obliku prstolikih izraslina unutar kanala dojke i najčešće se otkriva kod starijih pacijentkinja, u ranijim stadijumima bolesti.

Posebne forme karcinoma dojke

• Inflamatorni karcinom dojke - redak je tip koji čini oko 1% do 5% svih karcinoma dojke, a nastaje kada kancerske ćelije blokiraju limfne sudove u koži, usled čega dojka izgleda "upaljeno", crveno i otečeno. Zbog brzog toka, ovaj tip zahteva hitnu obradu čim se posumnja na njega.

• Pedžetova bolest dojke - redak oblik koji čini svega 1% do 3% slučajeva, počinje u mlečnim kanalima i širi se na kožu bradavice i areole, gde često liči na običan ekcem ili iritaciju kože, zbog čega se dijagnoza ponekad kasni.

Receptorski status karcinoma dojke

Nakon biopsije, tkivo se dodatno analizira imunohistohemijski kako bi se utvrdio receptorski status tumora, jer to direktno određuje izbor terapije.

• HR-pozitivni karcinomi imaju receptore za estrogen i/ili progesteron, a hormoni poput estrogena i progesterona pomažu ćelijama karcinoma da rastu. 

• HER2-pozitivni karcinomi imaju povišenu ekspresiju HER2 receptora, koji dodatno podstiče rast ćelija, a čine oko 15% do 20% svih karcinoma dojke. 

• HR-negativni i HER2-negativni (trostruko negativni) karcinomi nemaju nijedan od ovih receptora, zbog čega se ne mogu lečiti hormonskom ili ciljanom terapijom usmerenom na HER2 receptor.

Ovo je razlog zašto se u praksi govori o "hormonskom karcinomu dojke", jer HR-pozitivni tumori, koji čine većinu slučajeva, dobro reaguju na hormonsku terapiju i imaju povoljniju dugoročnu prognozu u odnosu na hormonski negativne tipove.

Stadijumi raka dojke

Stadijum opisuje koliko se bolest proširila:

• Stadijum 0 - bolest je neinvazivna i nije se proširila izvan epitela-DCIS. 

• Stadijum I - rani invazivni karcinom, mali tumor, bez ili sa minimalnim zahvatanjem regionalnih limfnih čvorova, bez udaljenih metastaza. 

• Stadijum II - invazivni tumor koji je veći i/ili zahvata određene limfne noduse, ali bez udaljenih metastaza. 

• Stadijum III - lokalno/regionalno uznapredovala bolest, bez udaljenih metastaza 

• Stadijum IV - karcinom se proširio iz dojke u udaljene organe poput kostiju, jetre, pluća ili mozga. 

Gradusi karcinoma dojke

Gradus opisuje koliko ćelije karcinoma liče na normalne ćelije pod mikroskopom, odnosno koliko su agresivne:

• Gradus 1 (dobro diferentovan) - ćelije rastu sporo i najviše liče na zdrave ćelije dojke. 

• Gradus 2 (umereno diferentovan) - ćelije rastu brže od gradusa 1 i više liče na kancerske nego na zdrave ćelije. 

• Gradus 3 (slabo diferentovan) - ćelije izgledaju veoma različito od zdravih i sklonije su bržem rastu i širenju. 

Duktalni invazivni karcinom dojke gradus 2 se, drugim rečima, nalazi u srednjoj kategoriji agresivnosti, ni najsporiji ni najbrži oblik rasta, a njegova prognoza dodatno zavisi od stadijuma, hormonskog statusa i veličine tumora, koje hirurg i onkolog sagledavaju zajedno.

Karcinom dojke kod muškaraca

Karcinom dojke se javlja i kod muškaraca, iako retko. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da 0,5% do 1% svih slučajeva karcinoma dojke pogađa muškarce. Kod njih se najčešće radi o istom, duktalnom tipu karcinoma kao i kod žena, a najčešći znak je čvrst, bezbolan čvorić sa jedne strane grudi. Pored čvorića, pažnju treba obratiti i na promenu na koži poput naboranosti, crvenila ili ljuspanja, kao i na uvučenu bradavicu.

Kako muškarci ređe posumnjaju da bi ovo moglo da ih se tiče, simptomi se često primete kasnije nego kod žena, što dijagnozu čini težom u trenutku otkrivanja. U ranom stadijumu, lečenje se najčešće zasniva na hirurškom uklanjanju dojke, uz mastektomiju kao češći izbor u odnosu na delimično uklanjanje tkiva, pošto muškarci imaju znatno manje tkiva dojke od žena. Svaka neobična promena, bez obzira na pol, razlog je za pregled kod hirurga.

Kako se dijagnostikuje?

Dijagnostika počinje anamnezom, zatim kliničkim pregledom, a nastavlja se dodatnim metodama u zavisnosti od nalaza:

• mamografija 

• ultrazvuk dojke 

• magnetna rezonanca (MR) dojke 

• biopsija dojke, kojom se uzima uzorak tkiva za analizu pod mikroskopom 

• imunohistohemijska analiza, kojom se određuje hormonski status tumora 

• genetsko testiranje, kojim se identifikuju nasledne mutacije povezane sa karcinomom dojke 

Lečenje karcinoma dojke

Operacija dojke je osnovni vid lečenja, a izbor pristupa zavisi od veličine tumora, njegovog položaja, stadijuma bolesti i toga koliko se proširio van dojke.

Lumpektomija (odstranjivanje samo dela dojke sa tumorom) bira se kada je tumor manji i ograničen, jer omogućava očuvanje najvećeg dela dojke. Kod ranih stadijuma bolesti, radioterapija nakon lumpektomije može zameniti potrebu za potpunim uklanjanjem dojke, pa se ova dva pristupa u praksi često kombinuju kao celina, a ne kao alternative. 

Mastektomija (potpuno uklanjanje dojke) se razmatra kada je tumor veći u odnosu na veličinu dojke, kada je prisutan na više mesta unutar iste dojke, kod određenih genetskih mutacija (poput BRCA 1 i 2) koje nose visok rizik od novog tumora, ili kada pacijentkinja, uz medicinski savet, sama odabere ovaj pristup radi sigurnosti.

Kod operacije, pored samog tumora, limfni čvorovi se uklanjaju u slučaju invazivnog karcinoma, a danas se umesto potpunog uklanjanja svih čvorova pazuha sve češće koristi biopsija stražarskog limfnog čvora, koja nosi manje komplikacija uz jednaku dijagnostičku vrednost. Biopsija stražarskog (sentinel) limfnog noudsa je danas standard za pacijentke koji su nodus negativni (cN0), a kao marker se mogu koristiti metilen plavo, radiokoloid Tc99m i indocijanin-green. 

Rekonstrukcija dojke nije obavezan, ali je čest naredni korak nakon mastektomije, i može se planirati odmah tokom iste operacije ili odložiti za kasnije, u zavisnosti od toga da li je potrebna dodatna terapija zračenjem posle operacije.

Uz operaciju, u zavisnosti od bioloških karakteristika tumora, dodaju se i drugi vidovi terapije:

• Radioterapija smanjuje rizik od ponovnog javljanja bolesti u dojci i okolnom tkivu, a kod ranih stadijuma može pacijentkinji uštedeti potrebu za mastektomijom, dok kod kasnijih stadijuma smanjuje rizik od recidiva i nakon što je mastektomija već urađena. 

• Hormonska terapija se koristi kod tumora koji imaju receptore za estrogen i/ili progesteron, poput tamoksifena ili inhibitora aromataze, koji se uzimaju oralno godinama i smanjuju rizik od ponovnog javljanja ovih, "hormonski pozitivnih" karcinoma za skoro polovinu. 

• Hemoterapija se primenjuje kod tumora koji nemaju hormonske receptore (hormonski negativnih), osim ako je tumor veoma mali. Takođe se može davati i pre operacije, radi smanjenja tumora, ili posle nje, radi uništavanja preostalih ćelija. 

• Ciljana (targetirana) terapija koristi se kod tumora koji prekomerno eksprimiraju HER2 protein, uz lekove, koji se u tim slučajevima kombinuju sa hemoterapijom radi veće efikasnosti. 

• Imunoterapija se koristi uz hemioterapiju kod trostrukonegativnih karcinoma dojke

Redosled i kombinacija ovih terapija se, drugim rečima, ne biraju proizvoljno, već proizlaze direktno iz veličine tumora, hormonskog i HER2 statusa, kao i stadijuma bolesti u trenutku dijagnoze, zbog čega multidisciplinarni tim (hirurg, onkolog, radiolog) zajedno kreira plan lečenja za svaku pacijentkinju ponaosob.

Karcinom dojke i metastaze

Kada karcinom dojke pređe granice dojke i limfnih čvorova, govori se o metastatskom (stadijum IV) karcinomu. Najznačajnija komplikacija karcinoma dojke jeste upravo metastaziranje u druge delove tela, uključujući mozak, kosti, jetru i pluća, a studije pokazuju da oko trećina žena sa ranim stadijumom bolesti kasnije razvije metastatski karcinom. Ovaj podatak dodatno naglašava zašto redovno praćenje ne prestaje nakon uspešno završenog prvog lečenja, već se nastavlja kroz kontrolne preglede. 

Preventivni pregled dojke 

Karcinom dojke se u ranoj fazi najčešće ne oseća i ne boli, što ga čini opasnim upravo zbog svoje "tihe" prirode. Redovni samopregledi i mamografija pomažu da se karcinom otkrije rano, kada je i najlakše izlečiv. Preventivni pregled dojke traje kratko, ne zahteva pripremu i predstavlja najjednostavniji korak koji možete preduzeti za sopstveno zdravlje, bez obzira na to da li imate simptome ili ne. 

Ko obavlja preglede i lečenje dojke u Hirurgiji dr Drašković?

Preglede dojke i hirurško lečenje bolesti dojke u Hirurgiji dr Drašković obavlja tim iskusnih hirurga, koji pacijentkinji nakon kliničkog pregleda i, po potrebi, dodatne dijagnostike, predlaže dalje korake, bilo da je reč o praćenju, biopsiji ili operativnom lečenju. Svaki nalaz se tumači individualno, a pacijentkinja se kroz ceo proces vodi jasnim i razumljivim objašnjenjima, bez nepotrebnog čekanja između pregleda i nalaza.

Ne morate imati simptome da biste zakazali pregled dojke, preventivna kontrola je upravo ono što najčešće otkriva promene pre nego što uopšte postanu opipljive.

• dr sci. med. M. Kocić – specijalista opšte i onkološke hirurgije,

• doc. dr Goran Merima – Institut za onkologiju, ekspert za tumore dojke,

• doc. dr Zorka Inić,

• dr Jelena Đokić

• prof. dr Milan Žegarac

Zakažite pregled dojke kod tima Hirurgije dr Drašković i napravite prvi korak ka spokoju.

Sadržaj je isključivo informativan i ne predstavlja medicinsku dijagnozu. Za procenu vašeg stanja neophodno je lekarsko mišljenje specijaliste.