Tromboflebitis - simptomi, uzroci i lečenje upale vena na nozi i ruci

Šta je tromboflebitis?

Bolna, zategnuta vena koja je postala crvena i tvrda na dodir jedan je od najprepoznatljivijih znakova tromboflebitisa, upale vene praćene stvaranjem krvnog ugruška unutar krvnog suda. Iako zvuči alarmantno, u većini slučajeva radi se o problemu površinskih vena koji se uz pravovremenu dijagnostiku i terapiju dobro kontroliše. Ipak, postoje situacije u kojima tromboflebitis može biti uvod u ozbiljnije vaskularne komplikacije, i upravo zbog toga ne bi trebalo da ga ignorišete.

Kako nastaje upala vene?

Da bi došlo do upale vene, obično moraju da se poklope tri faktora: usporen protok krvi, oštećenje zida krvnog suda i pojačana sklonost ka zgrušavanju. Ovaj mehanizam poznat je kao Virhovljeva trijada i objašnjava zašto tromboflebitis nije slučajan, uvek postoji razlog zbog kojeg se razvio.

Kod najvećeg broja pacijenata okidač je poremećaj cirkulacije zbog već postojećih proširenih vena ili hronične venske insuficijencije. Krv se u takvim venama kreće sporije nego što bi trebalo, pritisak je povećan, a zidovi krvnih sudova su oslabljeni, što su idealni uslovi za razvoj upale i ugruška.

Površinski tromboflebitis — najčešći oblik bolesti

Kada pacijenti kažu "upala vene na nozi", gotovo uvek se radi o površinskom tromboflebitisu, upali koja zahvata vene neposredno ispod kože, najčešće na potkolenici ili butini. Ove vene su vidljive i palpabilne, pa su i simptomi odmah primetni.

Tipična slika površinskog tromboflebitisa:

• vena je crvena, topla i bolna na dodir

• duž zahvaćene vene koža je zategnuta i osetljiva

• vena postaje tvrda, ponekad se oseti kao čvrsta žica ispod kože

• može se javiti lokalni otok

• bol se pojačava pri pritisku i hodu

Simptomi se razvijaju najčešće u predelu već postojećih proširenih vena

Tromboflebitis ili duboka venska tromboza - koja je razlika?

Ovo je razlika koju je važno razumeti, jer se radi o dva stanja sa različitom ozbiljnošću i različitim pristupom lečenju.

Površinski tromboflebitis zahvata vene koje su vidljive ispod kože. Upala je lokalizovana, simptomi su jasni, a rizik od ozbiljnih komplikacija je u većini slučajeva manji.

Duboka venska tromboza nastaje kada se ugrušak formira u dubokim venama, onima koje nisu vidljive, a kroz koje prolazi najveći deo krvi iz nogu. DVT je ozbiljnije stanje zbog rizika od plućne embolije: ugrušak se može odlomiti, dospeti u krvotok i začepiti plućne arterije, što je životno ugrožavajuće stanje.

Klinička slika DVT ponekad liči na tromboflebitis, noga je otečena, bolna i teška, ali bol je difuzniji, otok zahvata celu potkolenicu ili nogu, a na površini nema tipičnog crvenila duž vene. Jedini siguran način da se razlikuju ova dva stanja je ultrazvučni pregled, kolor dopler vena.

Simptomi tromboflebitisa

Simptomi se razvijaju lokalno, duž zahvaćene vene, i najčešće su dovoljno karakteristični da pacijent sam posumnja na upalu:

• crvenilo i toplina kože iznad vene

• bol koji se pojačava na dodir i pri hodu

• tvrda, zadebljana vena, ponekad opipljiva kao čvrsta vrpca

• lokalni otok i napetost kože

• peckanje i osećaj zatezanja

Kod pojedinih pacijenata uz lokalne simptome javlja se i osećaj težine u celoj nozi ili blagi otok potkolenice, što može ukazivati na zahvaćenost većeg segmenta vene ili na istovremeni poremećaj cirkulacije u dubokim venama.

Kada stanje postaje ozbiljno?

Površinski tromboflebitis u većini slučajeva ima povoljan tok. Uz adekvatnu terapiju upala se povlači, a ugrušak se postepeno resorbuje. Međutim, postoje situacije koje zahtevaju hitnu procenu:

• Širenje tromboze prema dubokim venama, naročito kada je zahvaćena velika safenska vena u predelu prepona. U tom slučaju raste rizik od DVT i plućne embolije.

• Nagao otok cele noge uz jak bol i osećaj težine može ukazivati na duboku trombozu.

• Otežano disanje ili bol u grudima uz simptome u nozi su hitno stanje, odmah potražiti medicinsku pomoć.

• Ponavljani tromboflebitis na istom mestu može ukazivati na skriveni poremećaj koagulacije ili uznapredovalu vensku bolest.

Faktori rizika za razvoj bolesti

Tromboflebitis se ne razvija nasumično. Osobe sa sledećim faktorima rizika imaju veću verovatnoću da će ga razviti:

• proširene vene i hronična venska insuficijencija, ubedljivo najčešći predisponirajući faktor

• prethodne tromboze ili tromboflebitisi

• trudnoća i period posle porođaja

• produženo mirovanje ili nepokretnost

• gojaznost

• pušenje

• hormonska terapija i oralni kontraceptivi

• poremećaji koagulacije (trombofilija)

• maligna oboljenja

Kod pacijenata sa proširenim venama tromboflebitis nije samo komplikacija, on je signal da je venska bolest uznapredovala i da je vreme za ozbiljniji terapijski pristup.

Tromboflebitis ruke - upala vene od braunile i infuzije

Iako se najčešće javlja na nogama, tromboflebitis može nastati i u drugim regijama.

Na rukama se često javlja nakon:

• vađenja krvi

• postavljanja infuzije

• braunile

• iritacije vene

• povrede krvnog suda

Kod većine pacijenata promene imaju lokalni karakter, ali je i tada potrebna adekvatna procena lekara. Pacijenti često pretražuju i pojmove poput „upala vene od braunile“, što predstavlja čestu komplikaciju nakon intravenskih procedura (primena nekih lekova u anesteziji povećava rizik od upala vena gde je postavljena kanila).

Dijagnostika - kolor dopler ultrazvuk vena

Klinički pregled daje prvu sliku stanja, ali nije dovoljan da se sa sigurnošću utvrdi proširenost tromboze niti da se isključi zahvaćenost dubokih vena. Zbog toga je kolor dopler ultrazvuk vena obavezan deo dijagnostike kod svakog pacijenta sa sumnjom na tromboflebitis.

Ultrazvučni pregled krvnih sudova omogućava:

• potvrdu prisustva ugruška i određivanje njegovog položaja

• razlikovanje površinske i duboke tromboze

• procenu proširenosti promena, koliko je dug zahvaćeni segment vene

• uvid u stanje venskih zalistaka i cirkulacije u dubokim venama

Ova informacija direktno određuje da li će pacijent biti lečen lokalno i ambulantno, ili zahteva antikoagulantnu terapiju i intenzivniji nadzor.

Lečenje tromboflebitisa

Pristup lečenju zavisi od lokalizacije, proširenosti i kliničke slike. Kod površinskog tromboflebitisa bez zahvaćenosti dubokih vena, standardni terapijski protokol uključuje:

Antiinflamatorna terapija — nesteroidni antiinflamatorni lekovi (ibuprofen, diklofenak) oralno i u obliku gela koji se nanosi lokalno. Smanjuju upalu, bol i crvenilo.

Kompresivna terapija — kompresivne čarape ili zavoj smanjuju pritisak u venama, usporavaju napredovanje tromboze i olakšavaju simptome.

Fizička aktivnost — hodanje se preporučuje i aktivno podstiče. Mirovanje nije terapija, naprotiv, produžena neaktivnost usporava cirkulaciju i povećava rizik od komplikacija. Pacijent hoda, ali bez napora koji izaziva jači bol.

Antikoagulantna terapija — primenjuje se selektivno: kod tromboflebitisa koji se širi prema dubokim venama, kod zahvaćenosti velikih venskih segmenata i kod pacijenata sa visokim rizikom od komplikacija. Odluku donosi lekar na osnovu ultrazvučnog nalaza.

Hirurško lečenje — kod pacijenata sa uznapredovalim proširenim venama i ponavljanim tromboflebitisima, definitivan odgovor je lečenje osnovne venske bolesti. Minimalno invazivne procedure kao što su laserska ablacija, radiofrekventna ablacija i skleroterapija uklanjaju izvor problema i smanjuju rizik od recidiva.

Da li je potrebno mirovanje?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja pacijenata, i odgovor je: ne, u smislu strogog ležanja. Stariji stav da pacijent treba da miruje je napušten. Savremeni pristup insistira na kontrolisanoj fizičkoj aktivnosti jer hodanje aktivira mišićnu pumpu lista, poboljšava venski povratak i smanjuje rizik od širenja tromboze.

Mirovanje ima smisla samo u prvim danima kada je bol izražen, i to parcijalno: pacijent se odmara sa podignutim nogama, ali ne leži neprekidno.

Moguće komplikacije nelečenog tromboflebitisa

Tromboflebitis koji se ignoriše ili neadekvatno leči može napredovati:

• tromboza se širi i zahvata duboke vene

• razvija se hronična venska insuficijencija ili se pogoršava postojeća

• Hronični recidivni tromboflebitis — vena se zapali, smiri, pa opet zapali. Svaki novi ciklus oštećuje venski zid, pogoršava insuficijenciju i povećava rizik od DVT. Pacijenti koji imaju tri i više epizoda godišnje često završe sa teškim oblicima venske bolesti.

• Posttrombotski sindrom — hronično stanje koje nastaje nakon DVT. Trajni bolovi, otoci, promene boje kože, teške noge svaki dan. Kod dela pacijenata razvijaju se venski ulkusi koji godinama ne zarastaju i zahtevaju kompleksno lečenje.

• Plućna embolija — najteža komplikacija. Ugrušak se odlomi, putuje kroz krvotok i začepi plućnu arteriju. Može biti fatalna ili izazvati trajno oštećenje pluća. Rizik raste kada tromboza zahvati duboke vene ili veliku safenosu blizu prepona.

Kod pacijenata sa proširenim venama svaka epizoda tromboflebitisa je signal da je vreme da se reši osnovna bolest, a ne samo trenutna upala.