Divertikuli na debelom crevu – simptomi, uzroci i kada je potrebna kolonoskopija

Divertikuli na debelom crevu su male izbočine (džepovi) koje nastaju na zidu creva, najčešće sa godinama. U većini slučajeva ne izazivaju tegobe, ali mogu dovesti do komplikacija kao što su upala (divertikulitis) ili krvarenje.

Kod oko 15–20% osoba sa divertikulima tokom života dolazi do komplikacija, najčešće u vidu upale.

Upravo zato je važno prepoznati simptome i uraditi odgovarajuću dijagnostiku na vreme.

Šta su divertikuli

Divertikuli su mala ispupčenja sluzokože koja nastaju na oslabljenim mestima zida debelog creva.

Najčešće se javljaju:

• u sigmoidnom delu debelog creva

• kod osoba starijih od 40–50 godina

Prisustvo divertikula naziva se divertikuloza.

Divertikuloza i divertikulitis – u čemu je razlika

• Divertikuloza → postojanje divertikula bez simptoma

• Divertikulitis → upala divertikula (stanje koje zahteva lečenje)

Većina ljudi ima divertikulozu bez simptoma, ali kod manjeg broja dolazi do upale.

Simptomi divertikula na debelom crevu

Ukoliko postoje simptomi, najčešći su:

• bol u donjem levom delu stomaka

• nadimanje i gasovi

• zatvor ili naizmenično zatvor i proliv

• osećaj pritiska u stomaku

Bol se često javlja pre pražnjenja creva i smanjuje nakon odlaska u toalet.

Simptomi mogu biti blagi i dugotrajni.

Simptomi divertikulitisa (upale divertikula)

Kada dođe do upale, simptomi su izraženiji:

• jak bol u stomaku (najčešće levo)

• povišena temperatura

• mučnina

• promena u pražnjenju

• osećaj slabosti

Ovo stanje zahteva medicinsku procenu. Zakažite pregled.

Krv u stolici kod divertikula

Divertikuli mogu izazvati krvarenje.

Krv se može pojaviti:

• naglo

• bez bola

• u većoj količini

 Svaka pojava krvi u stolici zahteva pregled.

Uzroci nastanka divertikula

Tačan uzrok nije uvek jasan, ali se povezuje sa:

• slabijim vezivnim tkivom zida creva

• starenjem

• ishranom siromašnom vlaknima

• hroničnim zatvorom

• povećanim pritiskom u crevima

Ishrana siromašna vlaknima dovodi do zatvora i povećanog pritiska u crevima, što pogoduje nastanku divertikula.

Kako se postavlja dijagnoza

Dijagnostika zavisi od simptoma i stanja pacijenta.

Može uključivati:

• klinički pregled

• laboratorijske analize

• ultrazvuk abdomena

• CT skener

• kolonoskopiju (u mirnoj fazi)

Kolonoskopija se ne radi u akutnoj fazi upale, već nakon smirivanja simptoma.

Kada je potrebna kolonoskopija

Kolonoskopija se preporučuje:

• nakon epizode divertikulitisa

• kod pojave krvi u stolici

• kod hroničnih tegoba

• radi isključenja polipa i tumora

Kolonoskopija se obično radi 6–12 nedelja nakon smirivanja upale.

Pre pregleda, važno je sprovesti pravilnu pripremu za kolonoskopiju kako bi nalaz bio pouzdan.

Lečenje divertikula

Lečenje zavisi od toga da li postoji upala.

Kod divertikuloze:

• promena ishrane

• povećan unos vlakana

• regulacija stolice

Kod divertikulitisa:

• antibiotici

• dijetetski režim

• u težim slučajevima bolničko lečenje

Terapija se prilagođava svakom pacijentu.

Ishrana kod divertikula

Ishrana je ključna za kontrolu simptoma.

Preporučuje se:

• vlakna (voće, povrće, integralne žitarice)

• dovoljno tečnosti

• redovni obroci

Izbegavati:

• preterano masnu hranu

• neredovnu ishranu

Komplikacije divertikuloze

U većini slučajeva divertikuli nisu opasni, ali mogu dovesti do komplikacija:

• divertikulitis (upala)

• krvarenje

• apsces (gnojna kolekcija)

• perforacija (pucanje creva)

• striktura (suženje debelog creva)

Teže komplikacije zahtevaju hitno lečenje.

Kada se javiti lekaru

Obavezno se javite ako imate:

• bol u stomaku koji traje

• temperaturu

• krv u stolici

• nagle promene u varenju

Pravovremena dijagnostika sprečava komplikacije.