Šta je Hashimoto tireoiditis?
Hashimoto tireoiditis predstavlja hronično autoimuno oboljenje štitne žlezde kod kojeg imuni sistem postepeno napada sopstveno tkivo štitne žlezde. Tokom vremena dolazi do hronične upale i postepenog smanjenja funkcije žlezde, što kod velikog broja pacijenata dovodi do razvoja hipotireoze.
Hashimoto bolest predstavlja najčešći uzrok smanjene funkcije štitne žlezde i jedno je od najčešćih autoimunih oboljenja uopšte. Bolest se značajno češće javlja kod žena, ali se može razviti i kod muškaraca, kao i kod mlađih osoba.
U okviru oblasti Štitna žlezda Hashimoto tireoiditis predstavlja jedno od najčešćih stanja zbog kojih se pacijenti obraćaju endokrinologu i endokrinom hirurgu.
Kako nastaje autoimuno oboljenje štitne žlezde?
Kod Hashimoto bolesti imuni sistem proizvodi antitela koja napadaju ćelije štitne žlezde.
Najčešće se registruju:
anti-TPO antitela
anti-Tg antitela
Ova antitela dovode do hronične inflamacije i postepenog oštećenja tkiva žlezde.
Tok bolesti može biti veoma različit.
Kod nekih pacijenata hormonski status dugo ostaje stabilan, dok kod drugih dolazi do progresivnog razvoja hipotireoze.
U pojedinim fazama bolesti može postojati i prolazna hipertireoza usled oslobađanja hormona iz oštećenog tkiva.
Najčešći simptomi Hashimoto bolesti
Simptomi Hashimoto tireoiditisa često se razvijaju postepeno i mogu dugo biti nespecifični.
Najčešći simptomi uključuju:
hronični umor
osećaj iscrpljenosti
pospanost
gojenje
otežano mršavljenje
opadanje kose
suvu kožu
osećaj hladnoće
usporenost
poremećaje koncentracije
promene raspoloženja
zadržavanje tečnosti
Kod pojedinih pacijenata mogu se javiti i:
osećaj pritiska u vratu
nelagodnost pri gutanju
uvećanje štitne žlezde
promuklost
Mnogi pacijenti navode da imaju osećaj da organizam funkcioniše usporeno i da uprkos odmoru nemaju dovoljno energije.
Hronični umor, opadanje kose i osećaj hladnoće mogu ukazivati na poremećaj rada štitne žlezde. Pravovremeni pregled omogućava rano otkrivanje Hashimoto bolesti.
Kako bolest utiče na organizam?
Pošto hormoni štitne žlezde utiču na gotovo sve organske sisteme, Hashimoto bolest može imati veoma širok spektar simptoma.
Kod pojedinih pacijenata dominantni su metabolički simptomi poput gojenja i umora, dok kod drugih preovlađuju neurološke ili psihološke tegobe.
Dugotrajno nelečena bolest može uticati na:
rad srca
metabolizam
plodnost
kvalitet kože i kose
koncentraciju i pamćenje
raspoloženje
Zbog toga pravovremena dijagnostika i redovno praćenje imaju veoma važnu ulogu.
Veza između Hashimoto bolesti i hipotireoze
Hashimoto tireoiditis predstavlja najčešći uzrok hipotireoze.
Tokom vremena dolazi do postepenog smanjenja funkcionalnog tkiva štitne žlezde i smanjene proizvodnje hormona.
Kod velikog broja pacijenata razvija se:
povišen TSH
snižen FT4
Razvoj hipotireoze može biti postepen, zbog čega pacijenti simptome često pripisuju stresu, umoru ili drugim zdravstvenim problemima.
Kod pojedinih osoba bolest može dugo ostati u subkliničkoj fazi.
Kada se javiti lekaru?
Pacijenti koji primete hronični umor, naglo povećanje telesne težine, osećaj hladnoće, opadanje kose, oticanje lica ili osećaj pritiska u vratu trebalo bi da urade pregled štitne žlezde i hormonske analize.
Posebnu pažnju treba obratiti kod osoba koje imaju porodičnu istoriju autoimunih bolesti.
Pravovremeno otkrivanje bolesti omogućava rano započinjanje terapije i sprečavanje komplikacija.
Proverite funkciju štitne žlezde ukoliko tegobe traju mesecima.
Umor, gojenje i problemi sa koncentracijom ne moraju biti samo posledica stresa. Hormonske analize i ultrazvuk štitne žlezde mogu otkriti uzrok tegoba.
Dijagnostika Hashimoto tireoiditisa
Dijagnostika podrazumeva detaljan klinički pregled, laboratorijske analize i ultrazvučnu procenu štitne žlezde.
Kod pojedinih pacijenata Hashimoto bolest može biti praćena nodusima ili uvećanjem štitne žlezde, zbog čega ultrazvučni pregled štitne žlezde ima važnu ulogu u daljoj proceni.
Pravovremeni pregled štitne žlezde omogućava preciznu procenu funkcije i strukture žlezde, kao i donošenje odluke o daljem lečenju.
Kako se leči Hashimoto tireoiditis?
Lečenje zavisi od funkcije štitne žlezde i izraženosti simptoma. Kod pacijenata kod kojih je razvijena hipotireoza primenjuje se hormonska supstitucija levotiroksinom.
Terapija se određuje individualno za svakog pacijenta u skladu sa laboratorijskim nalazima i kliničkom slikom.
Ishrana kod Hashimoto tireoiditisa
Ishrana ne može izlečiti Hashimoto bolest, ali može imati važnu ulogu u opštem zdravstvenom stanju i kontroli simptoma.
Kada je potrebna operacija štitne žlezde?
Kod većine pacijenata sa Hashimoto bolešću operacija nije potrebna. Ipak, hirurško lečenje može biti indikovano u određenim slučajevima:
- Velike strume
- Kompresivni simptomi — pritisak u vratu, otežano gutanje, osećaj gušenja
- Suspektni nodusi ili sumnja na malignitet
- Izraženo uvećanje žlezde
Savremena operacija štitne žlezde danas predstavlja bezbednu proceduru kada je izvodi iskusan tim endokrinih hirurga.
Umor, gojenje i problemi sa koncentracijom ne moraju biti samo posledica stresa.
Zakažite pregled štitne žlezdeSadržaj je isključivo informativan i ne predstavlja medicinsku dijagnozu. Za procenu Vašeg stanja neophodno je lekarsko mišljenje specijaliste.
Najčešća pitanja o Hashimoto bolesti
Da li je Hashimoto tireoiditis izlečiv?
Hashimoto predstavlja hronično autoimuno oboljenje koje zahteva dugoročno praćenje i po potrebi terapiju.
Da li Hashimoto izaziva gojenje?
Kod velikog broja pacijenata može doći do usporavanja metabolizma i povećanja telesne težine.
Da li Hashimoto uzrokuje opadanje kose?
Da. Opadanje kose i promena kvaliteta kože česti su simptomi smanjene funkcije štitne žlezde.
Da li se sa Hashimoto bolešću može normalno živeti?
Uz pravilno praćenje, adekvatnu terapiju i redovne kontrole, većina pacijenata vodi potpuno normalan život.
Da li je Hashimoto opasan?
Kod najvećeg broja pacijenata bolest se uspešno kontroliše, ali nelečena hipotireoza može dovesti do brojnih komplikacija.
Kada je potrebna operacija štitne žlezde?
Kod pacijenata sa velikim nodusima, kompresivnim simptomima ili sumnjom na malignitet može biti potrebno hirurško lečenje.
