Hipotireoza - simptomi, uzroci i savremeno lečenje

Šta je hipotireoza?

Hipotireoza predstavlja poremećaj funkcije štitne žlezde kod kojeg dolazi do smanjenog stvaranja hormona tiroksina (T4) i trijodtironina (T3). Pošto ovi hormoni imaju ključnu ulogu u regulaciji metabolizma, rada srca, telesne temperature, nervnog sistema i energetske potrošnje organizma, njihov nedostatak dovodi do usporavanja brojnih funkcija u telu.

Pacijenti sa hipotireozom često navode da se osećaju iscrpljeno, usporeno i bez energije, čak i nakon dovoljno sna i odmora. Tegobe se obično razvijaju postepeno, zbog čega bolest dugo može ostati neprepoznata.

U okviru oblasti Štitna žlezda hipotireoza predstavlja jedno od najčešćih endokrinoloških oboljenja.

Kako funkcioniše štitna žlezda?

Štitna žlezda nalazi se u prednjem delu vrata i proizvodi hormone koji kontrolišu brzinu metabolizma i funkcionisanje gotovo svih organskih sistema.

Njen rad reguliše hipofiza preko hormona TSH (thyroid stimulating hormone).

Kod hipotireoze se najčešće registruje:

• povišen TSH

• snižen FT4

Kod određenih pacijenata može postojati i subklinička hipotireoza, stanje kod kojeg je TSH povišen, dok su periferni hormoni još uvek u granicama normale.

Iako simptomi tada mogu biti blagi ili potpuno odsutni, subklinička hipotireoza zahteva redovno praćenje jer vremenom može preći u manifestnu bolest.

Najčešći uzroci hipotireoze

Hipotireoza može nastati usled različitih poremećaja funkcije ili strukture štitne žlezde. Najčešći uzroci uključuju:

Hashimoto tireoiditis

Najčešći uzrok hipotireoze. Reč je o autoimunom oboljenju kod kojeg imuni sistem postepeno oštećuje tkivo štitne žlezde.

Tokom vremena dolazi do smanjenja funkcionalnog tkiva i smanjene proizvodnje hormona.

Pacijenti sa Hashimoto bolešću često imaju:

• osećaj umora

• gojenje

• usporenost

• suvu kožu

• opadanje kose

• osećaj hladnoće

Kod pojedinih pacijenata bolest može godinama biti prisutna pre postavljanja dijagnoze.

Operacije štitne žlezde

Nakon hirurškog uklanjanja dela ili cele štitne žlezde može nastati trajna hipotireoza.

Kod ovih pacijenata potrebna je doživotna hormonska supstitucija.

Terapija radioaktivnim jodom

Pacijenti koji su lečeni radioaktivnim jodom zbog hipertireoze mogu nakon terapije razviti hipotireozu.

Kongenitalna hipotireoza

Kongenitalna hipotireoza prisutna je od rođenja i predstavlja ozbiljno stanje koje zahteva rano otkrivanje i hitno lečenje kako bi se sprečili poremećaji razvoja.

Sekundarna hipotireoza

Sekundarna hipotireoza nastaje zbog poremećaja funkcije hipofize ili hipotalamusa i značajno je ređa od primarne hipotireoze.

Kako prepoznati usporen rad štitne žlezde?

Simptomi hipotireoze nastaju usled usporavanja metaboličkih procesa u organizmu.

Najčešći simptomi hipotireoze uključuju:

• hronični umor

• pospanost

• gojenje

• otežano mršavljenje

• usporenost

• depresivno raspoloženje

• suvu kožu

• opadanje kose

• osećaj hladnoće

• zatvor

• usporen rad srca

• oticanje lica i kapaka

• promuklost

• poremećaje koncentracije

• zaboravnost

Mnogi pacijenti navode da se osećaju „bez energije“ i da imaju utisak da organizam funkcioniše usporeno.

Kod nekih osoba prvi znak bolesti može biti naglo povećanje telesne težine ili izražena malaksalost.

Kod uznapredovale bolesti može doći i do karakterističnog izgleda lica sa otocima i zadržavanjem tečnosti.

Kada hormoni još uvek deluju normalno - subklinička forma bolesti

Subklinička hipotireoza predstavlja stanje kod kojeg je TSH povišen, dok su FT3 i FT4 još uvek u granicama normale.

Kod određenog broja pacijenata simptomi mogu biti veoma blagi ili potpuno odsutni.

Ipak, kod pojedinih osoba mogu postojati:

• umor

• pospanost

• osećaj usporenosti

• poremećaji koncentracije

Odluka o lečenju zavisi od:

• vrednosti TSH

• prisustva simptoma

• starosti pacijenta

• trudnoće

• prisustva Hashimoto bolesti

Zašto se bolest češće javlja kod žena?

Hipotireoza se značajno češće javlja kod žena.

Kod žena simptomi mogu uključivati:

• poremećaje menstrualnog ciklusa

• otežano ostvarivanje trudnoće

• pojačano opadanje kose

• promene raspoloženja

• zadržavanje tečnosti

Mnoge pacijentkinje tegobe dugo pripisuju stresu, umoru ili hormonalnom disbalansu.

Hipotireoza simptomi kod žena često postaju izraženiji tokom perioda hormonskih promena, poput trudnoće ili menopauze.

Kako bolest izgleda kod muškaraca?

Iako ređa nego kod žena, hipotireoza kod muškaraca može značajno uticati na kvalitet života.

Kod muškaraca se hipotireoza često otkriva kasnije, jer pacijenti simptome poput umora, pada energije i povećanja telesne težine dugo pripisuju stresu, premoru ili poslovnom opterećenju.

Bolest može dovesti do:

• hroničnog umora

• smanjene fizičke izdržljivosti

• povećanja telesne težine

• smanjenog libida

• problema sa koncentracijom

Pošto simptomi često napreduju postepeno, bolest može dugo ostati neprepoznata.

Poremećaj rada štitne žlezde kod dece i beba

Hipotireoza kod dece može usporiti rast i razvoj.

Kod beba je posebno važno rano otkrivanje kongenitalne hipotireoze, jer nelečena bolest može dovesti do ozbiljnih neuroloških i razvojnih poremećaja.

Zbog toga se odmah nakon rođenja radi skrining testiranje novorođenčadi.

Kod starije dece simptomi mogu uključivati:

• usporen rast

• zamor

• slabiji uspeh u školi

• poremećaje koncentracije

Zašto je kontrola hormona važna tokom trudnoće?

Hipotireoza u trudnoći zahteva posebno pažljivo praćenje.

Neliječena bolest može povećati rizik od:

• spontanog pobačaja

• prevremenog porođaja

• komplikacija u trudnoći

• poremećaja razvoja ploda

Zbog toga je kod trudnica neophodno redovno praćenje TSH i hormona štitne žlezde.

Kod žena koje planiraju trudnoću važno je da hormonski status bude stabilizovan pre začeća.

Kada se javiti lekaru?

Pacijenti koji primete izražen umor, naglo povećanje telesne težine, osećaj hladnoće, oticanje lica, usporenost, opadanje kose ili poremećaje rada srca trebalo bi da urade pregled štitne žlezde i hormonske analize.

Kod velikog broja pacijenata simptomi se razvijaju postepeno, pa se bolest često prepoznaje tek nakon više meseci ili godina.

Pravovremena dijagnostika omogućava rano započinjanje terapije i sprečavanje dugoročnih komplikacija.

Dijagnostika hipotireoze

Dijagnostika podrazumeva detaljan klinički pregled, laboratorijske analize i ultrazvučnu procenu štitne žlezde.

Najvažnije laboratorijske analize uključuju:

• TSH

• FT4

• FT3

• anti-TPO antitela

• anti-Tg antitela

Posebno važnu ulogu ima Ultrazvuk štitne žlezde kojim se procenjuju veličina žlezde, struktura tkiva, prisustvo nodusa i karakteristične promene koje se često viđaju kod Hashimoto bolesti.

Kod pojedinih pacijenata hipotireoza može biti praćena prisustvom nodusa ili uvećanjem štitne žlezde, zbog čega ultrazvučni pregled ima važnu ulogu u proceni daljeg lečenja i potrebe za dodatnom dijagnostikom.

Pravovremeni Pregled štitne žlezde omogućava rano postavljanje dijagnoze i donošenje optimalne odluke o daljem lečenju.

Kako se leči smanjena funkcija štitne žlezde?

Osnovu terapije predstavlja hormonska supstitucija levotiroksinom.

Cilj lečenja je:

• normalizacija TSH

• stabilizacija metabolizma

• povlačenje simptoma

• sprečavanje komplikacija

Terapija se određuje individualno za svakog pacijenta u zavisnosti od:

• telesne težine

• starosti

• pridruženih bolesti

• trudnoće

• laboratorijskih nalaza

Kod većine pacijenata uz pravilno podešenu terapiju simptomi se značajno smanjuju ili potpuno nestaju.

Ishrana i životne navike kod usporenog rada štitne žlezde

Ishrana ne može izlečiti hipotireozu, ali može doprineti boljoj kontroli simptoma i opštem zdravstvenom stanju.

Preporučuje se:

• uravnotežen unos proteina

• dovoljan unos selena i cinka

• adekvatan unos vitamina D

• kontrolisan unos ultraprocesirane hrane

Kod pacijenata sa hipotireozom često postoji sklonost ka gojenju i zadržavanju tečnosti, zbog čega pravilna ishrana ima važnu ulogu u održavanju telesne mase.

Veza između Hashimoto bolesti i hipotireoze

Hashimoto tireoiditis predstavlja najčešći uzrok hipotireoze.

Reč je o hroničnom autoimunom oboljenju koje postepeno dovodi do oštećenja štitne žlezde.

Kod pojedinih pacijenata bolest može dugo biti stabilna, dok kod drugih dolazi do progresivnog pada funkcije žlezde.

Redovne kontrole i praćenje hormonskog statusa imaju ključnu ulogu u pravovremenom prilagođavanju terapije.

Koja je razlika između usporenog i pojačanog rada štitne žlezde?

Osnovna razlika između ova dva poremećaja jeste funkcija štitne žlezde:

• hipotireoza = usporen rad žlezde

• hipertireoza = pojačan rad žlezde

Kod hipotireoze metabolizam je usporen, dok je kod hipertireoze ubrzan.

Zbog toga su simptomi često potpuno suprotni:

• gojenje nasuprot mršavljenju

• usporenost nasuprot nervozi

• osećaj hladnoće nasuprot netoleranciji toplote

Kod pojedinih autoimunih bolesti moguće su faze prelaska iz hipertireoze u hipotireozu.