Anatomija i funkcija prostate

 

 

Prostata je organ koji spada u muške polne žlezde.

 

Glavne muške polne žlezde su testisi, a dodatne (akcesorne) muške polne žlezde su prostata, semene kesice, bulbouretralne i uretralne žlezde.

  •  Na grčkom jeziku, "prostatēs" (προστάτης) znači: „onaj koji stoji ispred“, ali i „zaštitnik“
  • Pojam "prostatēs" je prvi put, oko 300 godine p.n.e. upotrebio Herofilus, otac anatomije i osnivač medicinske škole u Aleksandriji. 
  • Do renesanse, anatomi su ovaj organ zvali „žlezdano telo“
  • Oko 1600, du Laurens je uveo termin "prostatae", misleći da se radi o parnom organu

 

Prostata je mali žlezdano-mišićni organ, u kome se ukrštaju mokraćni i polni putevi; 
klinički značaj prostate je ogroman: 

  • 60% muškaraca > 60 godina ima benignu hiperplaziju prostate (BHP)
  • Karcinom prostate (CaP) je najčešći karcinom kod muškarca i čini 11% svih kancera kod muškarca u EU
  • čak 40% ljudi > 50 godina nosi CaP, a kod 8% će se razviti klinički značajan karcinom.

 

Prostata kod drugih životinja

 

  • Prostata se pojavila kod prvih sisara, pre oko 65 miliona godina. Svi današnji sisari imaju prostatu
  • Funkcija prostate kod sisara, kao i drugih muških akcesornih polnih žlezda (bulbouretralne, ampularne i semene kesice) je sekrecija semene tečnosti, koja omogućava transport, ishranu i preživljavanje spermatozoida
  • Ostale životinje nemaju prostatu:
  • Kod nižih kičmenjaka, semena tečnost se proizvodi u spermatičnim kanalima
  • Mužjaci mekušaca i zglavkara ubacuju spermatozoide u telo ženke preko formacije oblika projektila
  • Evoluciono najstarije životinje (sunđeri, meduze, bodljkošci...) izbacuju slobodne spermatozoide u morsku vodu

 

Anatomija prostate

 

  • Prostata leži na urogenitalnoj dijafragmi, a ispod vrata bešike i okružuje uretru
  • Prostatu otpozadi probijaju ejakulatorni kanalići i završavaju se na verumontanumu

 

Anatomija i položaj prostate

   Slika 1. Anatomija i položaj prostate

 

Dimenzije normalne prostate odraslog muškarca su: 3-4cm (visina) x 4-5cm (širina) x 2-2.5cm (debljina), a prosečna zapremina prostate iznosi oko 18 mL. 

U prostati se razlikuju tri zone: tranzitorna (TZ), centralna (CZ) i periferna zona (PZ).

Po bogatstvu žlezdanih elemenata, na prvom mestu je PZ (75%), pa CZ (20%), pa TZ, sa 5% žlezdanih elemenata i 95% strome. Iz ove razlike proističe i različita zastupljenost BHP i CaP u različitim zonama prostate.

 

Zonalna anatomija prostate

                     Slika 2. Zonalna anatomija prostate

 

Prilikom digitorektalnog pregleda prostate (DRE) može da se pregleda samo PZ.

 

 Građa prostate

 

Histološki, prostatu čine epitel i stroma. 

Epitel prostate čine: 

  • Sekretorne ćelije: luče prostata specifični antigen (PSA), prostatičnu kiselu fosfatazu (PAP), limunsku kiselinu, fibrinolizin, holesterol, cink, pepsinogen, tkivni aktivator plazminogena itd.
  • Bazalne ćelije: iz njih nastaju zrele sekretorne ćelije.
  • Neuroendokrine ćelije: sadrže serotonin, neuron-specifičnu enolazu i somatostatin. Reaguju na nervne stimuluse i regulišu sekretorne procese u prostati.
  • Intermedijarne ćelije: imaju karakteristike bazalnih, ali i sekretornih ćelija. S obzirom da podsećaju na ćelije karcinoma prostate, postoji mogućnost da od ovih ćelija počinje neoplastična transformacija

 

Crtež prostatične žlezde

                   Slika 3. Crtež prostatične žlezde

 

Najveći deo epitela prostate čine sekretorne ćelije; ove ćelije predstavljaju barijeru prema lumenu duktusa i proizvode sekret prostate.

 

Mikrofotografija prostatične žlezde

        Slika 4. Mikrofotografija prostatične žlezde

 

 

Stroma i tkivni matriks

 

  • Stromu prostate čine međućelijska tečnost sa kolagenim vlaknima, stromalne ćelije, NE ćelije i aksoni nervnih ćelija.
  • Stromalne ćelije su fibroblasti, endotelne ćelije kapilara i limfnih sudova i ćelije glatkih mišića.
  • Stroma i vezivno tkivo prostate zajedno čine ekstracelularni matriks, koji je odgovoran za integritet celokupne strukture tkiva, kao i za pokretanje razvoja različitih tipova ćelija prostate.
  • Slična struktura postoji unutar svake ćelije (citoskelet, ili citomatriks) i unutar jedra (nuklearni matriks). Ove strukture su međusobno povezane i učestvuju u svim procesima unutar i van ćelije.

 

Interakcija stroma - epitel

 

 

Između stromalnih i epitelnih ćelija postoji stalna dinamična i recipročna interakcija, koja se odvija preko ekstracelularnog matriksa.

 

Interakcija stroma

  Slika 5. Interakcija stroma- epitel. E=estrogen, T=testosteron, 

  DHT = dihidrotestosteron, BM = bazalna membrana, GF = growth factor,

  BC = bazalna ćelija, SC = sekretorna ćelija. (Crtež:  Pejčić T, 2013.)

 

Interakcija između ova dva sistema i njihova dinamika tokom starenja igraju najvažniju ulogu u funkciji prostate. Slom ovih interakcija je jedan od glavnih uzroka abnormalnog rasta prostate. Prostata je jako osetljiva na stalne promene u formi i strukturi, koje su posledica genetskih, dijetarnih, spoljašnjih, ili metaboličkih faktora vezanih za starenje.

 

Funkcija prostate 

 

Osnovne fiziološke funkcije prostate su hormonska i sekretorna

 

 

Hormonska funkcija prostate

 

Hormoni koje proizvodi prostata, mogu da se podele na parakrine i intrakrine. Parakrini faktori deluju iz susednih ćelija; to su tkivni faktori rasta (FGF, EGF). Tipični intrakrini faktor, koji nastaje i deluje unutar ćelije, je dihidrotestosteron (DHT). 

 

 

 

Sekretorna funkcija

 

Uloga sekreta prostate i durgih akcesornih polnih žlezda je da omoguće odgovarajuću okolinu za preživljavanje i funkciju spermatozoida. Ejakulat muškarca ima prosečnu zapreminu oko 3mL i sastoji se od dve komponente: semene tečnosti, ili semene plazme i spermatozoida. Spermatozoidi čine manje od 1% ukupnog ejakulata, dok njegov najveći deo dolazi iz semenih kesica (1.5-2 mL), prostate (0.5 mL), pa iz Kuperovih i Litreovih žlezda (0.1-0.2 mL).

 

  • Prostata sintetiše i sekretuje brojne ne-peptidne i peptidne supstance.
  • Najvažnije ne-peptidne supstance koje prostata proizvodi su limunska kiselina, poliamini, holesterol, lipidi i cink. Cink i poliamini imaju snažno antibakterijsko desjtvo, dok holesterol i lipidi u semenoj plazmi stabilizuju spermatozoide i štite ih od promena temperature.
  • Najvažniji proteini sekreta prostate su prostata- specifični antigen (PSA), žlezdani kalikrein (hK2), prostatična kisela fosfataza (PAP) i prostata-specifični protein (PSP-94).

 

Prostata specifični antigen, PSA

 

Prostata specifični antigen je 1966 dokazan u spermi, i dugo je korišćen u sudskoj medicini kao dokaz silovanja. Dokazano je da se PSA nalazi u visokoj koncentraciji u spermi (oko 1.5 mg/mL) i u urinu (oko 250 ng/mL), ali je tek kasnije, 1981. godine, Wang pretpostavio da nivo PSA u krvi predstavlja potencijalan marker za bolesti prostate.

 

Molekul PSA se sastoji od jednog lanca sa 240 aminokiselina i četiri bočna lanca ugljovodonika.

 

Molekul humanog prostata specifičnog antigena (PSA/KLK3) sa vezanim supstratom iz kompleska sa antitelom

   Slika 6. Molekul humanog prostata specifičnog antigena (PSA/KLK3)

   sa vezanim supstratom iz kompleska sa antitelom (PDB id: 2ZCK,

   author EAS, Creative Commons 2011.).

 

  • Prostata težine 20 g sadrži 0.2- 1.5 mg PSA.
  • Ekspresija PSA je najviša u hiperplastičnom tkivu, srednja u benignom i najniža u malignom tkivu. Osim toga, u malignim ćelijama se ekspresija progresivno smanjuje sa stepenom anaplazije.
  • Osim epitelnih ćelija prostate i oko 75%  periuretralnih žlezda sintetiše i luči PSA i PAP.

 

 

Sinteza PSA

 

 

  • Dominantan put za sintezu je genomski put. Molekuli testosterona i dihidrotestosterona (DHT) se vezuju za androgeni receptor (AR) i zajedno sa njim ulaze u jedro.
  • U jedru se kompleksi testosteron-AR i DHT-AR vezuju na androgen- responsivni element (ARE), gde počinje transkripcija gena, posle čega dolazi do translacije i sinteze PSA. 

 

Genomski put sinteze proteina u ćeliji prostate

        Slika 7. Genomski put sinteze proteina u ćeliji prostate

 

 

Sekrecija i funkcija PSA

 

 

  • Posle sinteze, molekuli PSA se skladište u brojnim granulama, koje migriraju prema vrhu ćelije, gde se izbacuju van ćelije i potom zajedno sa sekretom prostate, putuju niz kanaliće do uretre.
  • Međutim, iz malo poznatih razloga, u normalnim okolnostima, jedan broj molekula PSA prelazi u krvotok.
  • Masivni ulazak molekula PSA se dešava kod patoloških stanja koja dovode do oštećenja tkiva prostate.

 

Sekrecija i prelazak PSA u krv

    Slika 8. Sekrecija i prelazak PSA u krv

 

Tokom seksualnog čina, spermatozoidi i sekret prostate, bulbouretralnih žlezda i semenih kesica se ubacuju u vaginu. Tek u vagini molekuli PSA vrše svoju fiziološku funkciju: razbijaju proteinski ugrušak semene tečnosti i iz njega oslobađaju spermatozoide.

 

 

Klinička primena PSA

 

  • Krajem osamdesetih godina XX veka, počela je masovna primena PSA u dijagnostici bolesti prostate. Istraživanja na polju PSA su, međutim, podstakla ogroman broj  istraživanja na polju dijagnostike i lečenja bolesti prostate, pa se protekli period u urologiji ponekad naziva i «era PSA».
  • U najnovije vreme, obavezno testiranje na PSA se savetuje kod muškaraca starosti od 55 do 69 godina, osim ako nemaju srodnike prve linije koji su bolovali od karcinoma prostate.

 

 

Opseg „normalnih“ vrednosti PSA

 

  • Istorijska granica „normalnog“ PSA je dugo bila koncentracija PSA od 4.0 ng/mL, a danas je spuštena na 2.5 ng/mL.
  • Međutim, PSA nema dovoljno visoku senzitivnost da bi bio idealan tumorski marker. Naime, vrednosti PSA u opsegu 4.0-10.0 ng/mL ima 70-80% bolesnika sa BHP i samo 20-30% bolesnika sa CaP. Ovaj opseg vrednosti PSA se naziva „siva zona“. U sivoj zoni dominiraju bolesnici sa BHP, ali ove vrednosti PSA ima i veliki broj bolesnika sa lokalizovanim CaP, koji su kandidati za radikalno lečenje.
  • Međutim, čak 21% bolesnika sa CaP ima PSA 2.0- 3.9 ng/mL. Niske vrednosti PSA uglavnom imaju bolesnici sa CaP koji su mlađi i imaju prostate male zapremine.
  • Senzitivnost PSA je relativno niska, zbog činjenice da na njegov nivo utiču mnogobrojni faktori, kao što su jačina sinteze PSA, koja zavisi od koncentracije DHT, broj sekretornih ćelija, prisustvo histološke hiperplazije prostate, hormonski status bolesnika, gojaznost, zapremina krvi itd. Kod bolesnika koji imaju karcinom, uz sve navedene faktore, PSA zavisi i od veličine i lokalizacije tumora.
  •  Sa ciljem da se povećaju senzitivnost i specifičnost PSA, razvijeni su tzv. «derivati PSA», koji uz nivo PSA, uzimaju u obzir i neki drugi parametar.
  • Najviše korišćeni derivati PSA su gustina PSA (PSA density, PSAD), brzina PSA (PSA velocity, PSAV), vreme za koje se PSA dvostruko uveća (PSA doubling time, PSAdt) i odnos koncentracije slobodnih molekula PSA i ukupne koncentracije PSA (free/total PSA ratio, f/T PSA).

 

Klinička primena PSA u urinu

 

  • Urinarni PSA (uPSA), odnosno PSA koji se sekretuje u uretru i izlučuje preko urina, nema ulogu u otkrivanju bolesnika sa karcinomom prostate (CaP).
  • Međutim, uPSA je marker hormonske aktivnosti prostate, odnsono, marker benigne hiperplazije prostate (BHP).
  • Bolesnici koji imaju uPSA > 150 ng/mL, imaju hormonski aktivnu prostatu, koja ima progresivan rast i iziskuje lečenje (Pejčić, 2013).

 

Sekretorna funkcija semenih kesica

 

  • Semene kesice su najvažniji izvor fruktoze i prostaglandina kod čoveka.
  • Fruktoza obezbeđuje izvor energije za spermatozoide.
  • Prostaglandini (PG) su uključeni u procese erekcije, ejakulacije, pokretljivosti i transporta spermatozoida. Osim toga, semene kesice proizvode proteine koji stvaraju koagulum u semenoj plazmi.

 

Dejstvo androgena na funkcije prostate

 

 

Testosteron

 

  • Oko 95% ukupne sinteze testosterona kod muškarca se odvija u testisima.
  • Koncentracija testosterona u plazmi odraslog muškarca se kreće u opsegu od 300-1000 ng/dL, odnosno 10.4- 34.7 nmol/L.
  • Biološki aktivni, slobodni testosteron, čini samo 2% ukupne koncentracije testosterona, a preostalih 98% je vezano za različite tipove proteina, odnosno albumine i globuline.
  • Samo slobodni testosteron ulazi u ćeliju, difuzijom.

 

Čim molekuli testosterona uđu u ćeliju prostate, dolazi do njihovog brzog metabolizma. Više od 90% testosterona se ireverzibilno konvertuje u glavni prostatični androgen, DHT, preko akcije enzima 5αR koji se nalazi na jedarnoj membrani. Preostali molekuli testosterona i novostvoreni moluli DHT se potom vezuju za AR. Prilikom vezivanja za AR, DHT je na molarnoj bazi 3-10 puta potentniji nego testosteron.

 

 

Za započinjanje svih ovih procesa, od velikog značaja je akcija enzima 5αR. Enzim 5αR redukuje nezasićenu vezu u molekulu testosterona između pozicija 4 i 5 i tako stvara 5α- redukovani produkt, DHT. 

 

Konverzija testosterona u dihidrotestosteron

            Slika 9. Konverzija testosterona u dihidrotestosteron

 

  • Postoje dva podtipa enzima 5- αR.
  • Podtip 5αR-1 se nalazi u koži i skalpu odraslih i veruje se da učestvuje u formiranju kose. U manjoj meri, 5αR-1  se nalazi u epitelu i stromi prostate.
  • Podtip 5αR-2 je dominantan u prostati i nalazi se u stromalnim i bazalnim ćelijama, a nedostaje u sekretornim ćelijama.
  • Rast i funkciju epitelnih ćelija prostate stimuliše DHT poreklom iz stromalnih, ili bazalnih ćelija.

 

Dihidrotestosteron ima najveći značaj u tkivu prostate, gde mu prosečna koncentracija iznosi 2.4-5.1 ng/g vlažne težine tkiva, što je 3-5 puta veće od tkivne koncentracije testosterona.

 

Pejčić i Tosti su našli da je prosečna koncentracija DHT u tkivu značajno veća kod osoba koje imaju uvećanje prostate, nego kod osoba koje nemaju uvećanje prostate (14.6 ± 6.3 : 4.5 ± 2.8 ng/g)

 

 

 

Literatura:

 

 

  1. Pejčić TP. Prostata specifični antigen u urinu. Beograd: Zadužbina Andrejević, 2005.
  2. Pejčić TP, Hadži-Đokić JB, Bašić DT. Prostata. Beograd: Elit Medica; 2014.
  3. Pejcic TP, Tulic CDz, Lalic NV, Glisic BD, Ignjatovic SD, Markovic BB, Hadzi-Djokic JB. Urinary prostate-specific antigen: predictor of benign prostatic hyperplasia progression? Can J Urol. 2013 Apr;20(2):6707-13.
  4. Pejčić TP. Prostata specifični antigen. U: Nikolić J, Mićić S. (urednici) Tumori urogenitalnih organa. I izdanje. Beograd: Jovan Nikolić, 2005.
  5. Pejcic T, Hadzi-Djokic J, Acimovic M, Topuzovic C, Milkovic B, Janjic A. Urinary prostate specific antigen: is the clinical use likely? Acta Chir Iugosl. 2005;52(4):69-74.
  6. Pejcić T, Hadzi-Djokić J, Marković B, Dragićević D, Glisić B, Lalić N, Aćimović M, Dzamić Z, Radosavljevic R.Urinary PSA level and relative tumor volume after prostate biopsy. Acta Chir Iugosl. 2009;56(2):17-21.
  7. Pejcić T, Hadzi-Djokić J, Marković B, Lalić N, Glisić B. What are the possible reasons for urethral PSA varieties after radical prostatectomy? Acta Chir Iugosl. 2010;57(2):31-5.
  8. Pejcić T, Hadzi-Djokić J, Topuzović C, Basić D, Marjanović A, Djurasic L. The analysis of some factors that influence on serum PSA level in localized prostate cancer patients: mathematical model. Acta Chir Iugosl. 2011;58(1):81-7.
  9. Pejcić T, Dimitrijević V, Hadzi-Djokić J. Urinary PSA in monitoring of patients with prostate cancer. Acta Chir Iugosl. 2012;59(1):57-60.
  10. Pejcic T, Marjanovic A, Hadzi-Djokic J, Micic S, Vukotic V, Konjevic D. Do sPSA values in organ confined prostate cancer depend of the volume of the destruction zone around the tumour? The idealized mathematical model. 5th Mediterranean Congress of Urology. Barcelona, mart 1997.
  11. Hadzi-Djokic J, Pejcic T, Colovic V,  Filipovic Z, Basic D, Janjic A. Open Radical Retropubic Prostatectomy: Results on 83 Patients. Urology 68 (Supplement 5A), November 2006.
  12. Pejcic T, Marjanovic A, Hadzi-Djokic J. Is it Possible to Predict Exact PSA Behavior During Long Term Interval of Tumor Growth Using the Mathematical Model? Urology 68 (Supplement 5A), November 2006.
  13. Pejcic T, Hadzi-Djokic J, Radosavljevic R, Hajdukovic Lj, Milkovic B. Can Urinary PSA Determination Improve T-staging of Prostate Cancer? Urology 68 (Supplement 5A), November 2006.
  14. Pejcic T, Hadzi-Djokic J, Acimovic M,  Hajdukovic Lj,  Janjic A. Urinary Prostate Specific Antigen: the Novel Tool For Prostate Cancer Response Assessment ? Urology 68 (Supplement 5A), November 2006.
  15. Pejcic T, Acimovic M, Djozic J, Milkovic B, Hadzi-Djokic J. Urinary PSA Correlates Negatively with Local Tumor Extent After Prostate Biopsy.  Urology, Volume 74, Issue 4, Supplement (October 2009), page S279 

Komentari (1)

STANOJE DJUDIC
Odgovori

30.08.2015 08:12

ultrazvukom mi je izmerena zapremina prostate V 28 ml da li je to normalna velicina prostate obzirom da imam 60 godina i nemam problema sa mokrenjem.postovani dokotore unapred hvala

Ostavi komentar

Doktor vas pita

Kako ste pronašli naš web sajt
Pogledaj rezultate

Adresa: Braničevska 13 (kod Hrama)

             11000 Beograd

 

Telefon: +381 11 344 85 41

              +381 11 344 85 47

https://www.operacijavena.com

https://www.operacijahemoroida.com

https://www.veinsurgery.com

https://www.povecanjegrudi.rs

https://www.hemoroidi.me

https://www.hirurgijadrdraskovic.rs

Zdravlje