Operacija štitaste žlezde

Operacija štitne žlezde 

 

Štitna žlezda je smeštena sa prednje strane baze vrata, ispred dušnika. Ona je centralni regulator hormonskih događanja u organizmu, tako da je dijagnostika i lečenje bolesti štitne žlezde od izuzetnog značaja. Broj obolelih poprima epidemijski karakter.


Najčešće bolesti štitne žlezde su:


  • Poremećaj funkcije (hiper i hipotireoza)

  • Upale štitne žlezde - tireoiditisi 

  • Benigno uvećanje štitne žlezde – gušavost ili struma

  • Tumori štitne žlezde ( dobroćudni i zloćudni )

Štitasta žlezda je neparan i najveći endokrini organ smešten u prednjoj strani vrata.  Oblika je štita, otud i naziv, i anatomski se razlikuju dva režnja, desni i levi, koji su  spojeni. Ćelije štitaste žlezde luče tiroidne hormone (T3 i T4). Tiroidni hormoni regulišu metaboličke procese u čitavom organizmu i njihova sekrecija je pod kontrolom hipofize.


Naročito je važna njihova uloga u razvoju nervnog sistema u fetalnom periodu jer njihov nedostatak u tom periodu dovodi do mentalne zaostalosti – kretenizma. Druga vrsta ćelija koje se nazivaju  C ćelije sekretuju kalcitonin, koji je važan tumorski marker za medularni karcinom štitste žlezde.

 

Poremećaj funkcije štitne žlezde

 

Hipotireoza 

 

Ovaj poremećaj označava smanjenu funkciju štitaste žlezde a autoimuni tiroiditis (Hashimoto tiroiditis) je najčešći uzrok. Jatrogena hipotireoza nastaje nakon operativnog uklanjanja štitaste žlezde i zahteva doživotnu suspstituciju tiroidnim hormonima. Najteži oblik hipotireoze je miksedem i miksedematozna koma. 

 

Simptomi su posledica usporenog metabolizma, i to su najčešće: 

  • umor, 

  • pospanost, 

  • malaksalost, 

  • depresija, usporenost, 

  • bezvoljnost,

  • nepodnošenje hladnoće, 

  • zaboravnost, 

  • oslabljen apetit uz porast telesne težine, 

  • suvoća kože, 

  • opadanje kose, 

  • otoci, 

  • usporen rad srca, 

  • porast lipidnih materija u serumu,

  • opstipacija i 

  • poremećaj menstruacionog ciklusa.

Dijagnoza hipotireoze se postavlja laboratorisjki, na osnovu povišenog nivoa TSH, i niskih vrednosti T4 i T3 u serumu. Dijagnoza Hashimoto tiroiditisa se postavlja pre svega na osnovu povišenog titra antitela (TPOAt - tiroperoksidazna antitela, i manje specifična TgAt-antitireoglobulinska antitela). 


Lečenje - susptitucionom terapijom tiroidnim hormonima (L-tiroxinom). Na bazi Hashimoto tiroiditisa mogu se javiti limfom i papilarni karcinom, te je noduse u štitastoj žlezdi u sklopu Hashimoto tiroiditisa potrebno detaljno ispitati kako bi se isključio malignitet. Kod sumnje na malignitet indikovano je operativno lečenje prema protokolu.

 

Hipertireoza 

 

Označava pojačanu funkciju štitaste žlezde a najčešći uzrok je autoimuna Graves-ova (Basedowljeva) bolest. Drugi mogući uzroci su toksični adenom, multinodozna toksična struma, tiroiditisi i predoziranje tiroidnim hormonima. 


Simptomi su posledica pojačanog metabolizma, i to su najčešće: 

  • nesanica, 

  • nervoza, 

  • učestale stolice, 

  • pojačano znojenje, 

  • nepodnošenje toplote, 

  • ubrzan rad i preskakanje srca (palpitacije), 

  • pojačan apetit uz gubitak telesne težine, 

  • poremćaj menstrualnog ciklusa, 

  • topla i vlažna koža, 

  • tremor. 


Dijagnoza - Laboratorijski parametri hipertireoze su veoma nizak TSH, uz povišene vrednosti tiroidnih hormona u krvi. 


Lečenje -Graves-Basedowljeva bolest  zahteva medikamentnu terapiju (tireostatici ili antitireoidni lekovi), a indikaciju za hirurško lečenje predstavlja hipertireoza koja se teško reguliše lekovima, jako uvećana štitasta žlezda, prisustvo izraženih očnih znaka (oftalmopatije), ili sumnja na karcinom. Totalna tiroidektomija (uklanjanje cele žlezde) je hirurška terapija izbora. Toksični adenom se leči hirurški, uklanjanjem režnja u kome se nalazi adenom. 


Struma

 

Struma (gušavost) predstavlja benigno uvećanje štitaste žlezde, najčešće uzrokovano nedostatkom joda u ishrani ili dejstvom strumogenih materija. Postoje difuzne, nodozne i polinodozne strume. Takođe, strume mogu biti endemske (vezane za jedno područje) i sporadične. 


Simptomi - One mogu biti asimptomatske, ali velike strume a naročito one koje se spuštaju u grudni koš mogu vršiti pritisak na okolne organe (otežano disanje, gutanje i promuklost). Funkcija ovakve žlezde može biti normalna, pojačana ali i smanjena.


Dijagnoza - Pored kliničkog pregleda, palpacije štitaste žlezde i regionalnih limfnih žlezda, indikovan je ultrazvuk vrata sa detaljnim opisom nodusa i davanjem ocene po EU TIRADS klasifikaciji. Kod sumnjivih nodusa se radi biopsija (aspiraciona biopsija tankom iglom) i vrši detaljan citološki pregled. 


Lečenje -  Ne predstavlja svaki nodus u štitastoj žlezdi indikaciju za operaciju, s obzirom da su oni vrlo česti naročito među ženskom polulacijom kod koje je inače tiroidna patologija učestalija. Indikaciju za operativno lečenje predstavljaju velike strume sa kompresivnim efektima, ili iz kozmetskih razloga, i kada se ne može sa sigurnošću isključiti malignitet. 

 

 

Tumori štitaste žlezde

 

  • Benigni (adenomi) 

  • Maligni (karcinomi)

  • Na karcinome štitne žlezde otpada 1% svih karcinoma u organizmu.

Zračenje vrata je najznačajniji dokazan faktori rizika za nastanak karcinoma štitaste žlezde jer je štitasta žlezda izuzetno radiosenzitivni organ. 


Vrste karcinoma:

  1. Papilarni karcinom - najčešći karcinom. Vrlo često daju metastaze u okolne limfne čvorove. 

  2. Folikularni karcinomi – osrednje je malignosti, kanije metastazira od papilarnog i daje veće uvećanje štitne žletde u odnosu na papilarni.

  3. Anaplastični  karcinom -  najagresivniju tumor sa veoma lošom prognozom i ograničenim terapijskim mogućnostima.

  4. Medularni karcinom - nastaje iz C ćelija, a kalcitonin je pouzdan tumorski marker u dijagnozi ovog tumora. Medularni karcinom može biti sporadičan a može imati i nasledni karakter. 

  5. Limfomi - naročito na bazi dugogodišnjeg Hashimoto tiroiditisa.


Lečenje tumora štitaste žlezde

 

  1. Hirurška terapija - Kod naslednih sindroma kada se dokaže mutacija gena, sprovodi se i preventivna hirurgija.

  2. Terapija radioaktivnih jodom, nakon operacije i to: kod većih tumora, kod manjih multifokalnih tumora, ili u slučaju prisustva metastaza u limfnim čvorovima. Postoperativno se sprovodi susptituciono-supresivna terapija tiroidnim hormonima. Kod naslednih sindroma kada se dokaže mutacija gena, sprovodi se i preventivna hirurgija.

 

Poslednje sa bloga

Lečenje proširenih vena operativnim i neoperativnim metodama. Operacija vena klasičnom metodom, operacija vena laserom, operacija vena radio talasima i operacija vena vodenom parom. 

Saznaj više

Ponedeljak - Petak

8:00 - 21:00

Subota

8:00 - 15:00

Nedelja

Ne radi


Telefon

+381 11 344 85 41 | +381 11 344 85 47 

+381 60 344 85 41 | +381 60 344 85 47