Bolesti i lečenje dojke

Dobroćudne bolesti dojke


Displazija (čvornovate dojke) – više od 50% žena ima simptome displastičnih dojki. Ove promene nastaju na terenu neravnomernog odgovora žlezdanog tkiva na hormonalni uticaj estrogena I progesterone.

Simptomi su:

  • bol,

  • pečenje,

  • probadanje,

  • osećaj težine.

Na terenu displazije tokom života kod 16% žena razvija se karcinom.


Ciste – Najčešće nastaju na terenu displazije, različite su veličine, a nekada se asdržaj ciste može I inficirati. Ciste treba pratiti klinički, ultrazvučno, mamografski, a nekada I NMR-om.


Fibroadenomi – najčešći dobroćidni zumori dojke. Ukoliko se konstatuje nagli porast, treba uraditi hirurško odstranjivanje.


Zloćudne bolesti dojke


Karcinom ili rak dojke je najčešća maligna bolest kod žena u svetu. U Srbiji se svake godine otkrije 4000 slučajeva novih karcinoma dojke, tako da je to najčešća 

maligna bolest žena u Srbiji.


Najčešće se javlja kod žena starijih od 65 godina (više od 50%), ali je sve više obolelih žena I mlađe od 35 godina. Karcinom dojke se  javlja i kod muškaraca, ali mnogo ređe nego kod žena, talo da na 100 žena oboli 1 muškarac.


Simptomi


Bolest počinje podmuklo, bez simptoma. Kako tumor napreduje, može doći do pojave različitih simptoma i znakova od kojih su najčešći:

  • Čvor ili oteklina u tkivu dojke najčešći je prvi znak karcinoma dojke. Zato su redovni sistematski pregledi dojke uz samopregled bitni za rano ptkrivanje tumora.

  • Otok u pazušnoj jami

  • Bol i osetljivost tkiva dojke (upalni karcinom dojke) 

  • Ravna ili uvučena bradavica, svrab ili pojava ulceracije u predelu bradavice.

  • Naborana koža koja podseća na koru pomorandže

  • Bistri ili krvavi sekret iz bradavice ne mora biti siguran znak prisustva karcinoma, ali svakako mora biti ispitan.


Dijagnostika


Karcinom dojke ne mora davati nikakve karakteristične simptome u toku ranog razvoja. Zbog toga, skrining pregledi imaju veoma veliki značaj u ranom otkrivanju karcinoma dojke.


Veliki broj karcinoma dojke se otkrije pri rutinskom sistematskom pregledu, pa je opšta preporuka svim ženama već od početka generativnog perioda da redovno obavljaju sistematske preglede koji uključuju i ultrazvučni ili radiografski pregled dojke. Ukoliko u bližoj porodici postoji podatak o prisutnosti karcinoma dojke, preporučuju se češći rutinski pregledi. 


Klinički pregled uključuje palpatorni pregled dojke od strane lekara, u toku kog se detaljno ispituje svaka prisutna promena, njen oblik, veličina, granice, osetljivost na dodir, pokretljivost. Kod pregleda dojke se obavezno pregledavaju pazušne I natključne jame.


Samopregled dojki veoma je važan za svakog pacijenta. Treba se sprovoditi redovno, mesečno i to oko 5. dana ciklusa.  


Dijagnostičke metode:


  1. Mamografija - radiografski pregled tkiva dojke. Deo je skrining testa za rano otkrivanje karcinoma dojke. 

  2. Ultrazvučni pregled dojke - posebno je koristan za promene koje se mogu osetiti ali se ne vide na mamografijom. Takođe, koristan je u razlikovanju cista ispunjenih tečnošću i tvrdih promena tkiva.

  3. Magnetna rezonanca (NMR) -  najpreciznija metoda kojom se prikazuje bolesno I zdravo tkivo dojke

  4. Biopsija dojke - Navedene metode dijagnostike su značajne u ispitivanju sumnjivih promena u tkivu dojke, međutim, biopsija i patohistološki pregled dobijenog uzorka predstavlja zlatni standard za postavljanje dijagnoze karcinoma dojke.


Lečenje 


Lečenje tumora dojke zahteva multidisciplinarni pristup.


U timu učestvuju: hirurg, radiodiolog, onkolog, radioterapeut, genetičar, onkoplastični-rekonstruktivni hirurg, psiholog, anesteziolog, fizioterapeut.


Lečenje zavisi od stadijuma u kome je bolest otkrivena. Najvažnije je dijagnostikovati bolest u ranom stadijumu, kada je moguće operacijom odstraniti tumor I otkloniti pripadajuće limfne žlezde u pazušnoj jami ( ako za to postoji indikacija)

Operacije


Oerativno lečenje tumora dojke podrazumeva otklanjanje cele dojke ili samo dela dojke sa tumorom i njegovom okolinom i odstranjivanje limfnih čvorova iz istostrane pazušne jame. Danas se posle odstranjenja čitave dojke radi rekonstrukcija dojke silikonskom protezom ili kožno-mišićnim transplantatima.


Hemioterapija i radioterapija


Uprkos tome što se operacijom odstranjuje tumor i pripadajući limfni čvorovi, postoji rizik u zavisnosti od tipa tumora, da se bolest ponovo javi, bilo na mestu odtranjenog tumora (lokalni recidiv) ili u nekom udaljenom organu, kao metastaza  (kosti, jetra, pluća). Zbog toga je nekada nakon operacije potrebno sprovesti zarčnu terapiju predela operisane dojke i regionalnih limfnih čvorova.


Hemioterapija je način terapije u kojoj se primenjuju lekovi (citostatici) koji uništavaju ćelije tumora. Dužina lečenja zavisi od vrste citostatika i stadijuma bolesti, a najčešće traje 3-6meseci. Hemioterapija se sprovodi putem infuzija (u bolničkim uslovima) ili tabletama (u kućnim uslovima). Neželjeni efekti hemioterapije su: gubitak kose, proliv, mučnina, povraćanje, osip, poremećaji krvne slike, zamor, malaksalost.


Hormonalna terapija


Koriste se lekovi koji smanjuju količinu hormona estrogena ili njegov efekat (estrogen ubrzava rast tumora). Odluku o primeni ovih lekova donosi Konzilijum lekara, na osnovu prisustva receptora na estrogen u ćelijama karcinoma dojke.

 

Biološka terapija


Poznavanje biologije i načina rasta tumora omogućilo je primenu biološke tarapije, kojom je moguće kontrolisati rast tumora. Biološka terapija je najsavremenija terapija, naziva se još i cailjanom terapijom, jer ciljano uništava ćelije tumora, bez štetnog efekta na zdravo tkivo. Suština je u upotrebi monoklonskih antitela.


Komentari (0)

Ostavi komentar

Poslednje sa bloga

Lečenje proširenih vena operativnim i neoperativnim metodama. Operacija vena klasičnom metodom, operacija vena laserom, operacija vena radio talasima i operacija vena vodenom parom. 

Saznaj više

Ponedeljak - Petak

8:00 - 21:00

Subota

8:00 - 15:00

Nedelja

Ne radi


Telefon

+381 11 344 85 41 | +381 11 344 85 47 

+381 60 344 85 41 | +381 60 344 85 47